Kroz zemlju divova i podzemne lavirinte (do ljubavi) – Torgal, knjiga VIII

Kroz zemlju divova i podzemne lavirinte (do ljubavi) – Torgal, knjiga VIII

Izdavač Darkwood
Godina izdavanja 2017
Scenario Jean Van Hamme
Crtež Grzegorz Rosinski
Naslovna strana Grzegorz Rosinski
Originalni naslov Géants / La Cage / Arachnéa
Broj originalne edicije 22-24
Format A4
Broj strana 148
Povez Tvrdi
 

Strip serijal „Torgal“ rezultat je saradnje pisca Van Hama i crtača Rosinskog. „Torgal“ je započet 1977. godine i zahvaljujući atraktivnoj mešavini naučne i epske fantastike zadobio simpatije brojnih ljubitelja „priča u slikama“. Torgal, „zvezdano dete“ koje su, krajem prvog milenijuma, našli i usvojili divlji Vikinzi, sasvim je netipičan junak koji ni malo ne mari za avanture već uporno (ali bezuspešno) pokušava da se skrasi i u miru živi sa svojom suprugom i decom. No, okolnosti ga nemilice bacaju u centar svakojakih dešavanja koja traže da snagom mišica, oštricom mača i precizno odapetim strelama spasava sebe i svoje bližnje; domišljatost, lukavost, oštroumni zaključci i precizni planovi Torgalove su dodatne prednosti mada ni njegovi neprijatelji nisu naivni i glupi bilo da je reč o „običnim“ ljudima bilo da se bori sa moćnim, bogolikim stvorenjima odnosno ljudima iz budućnosti čija je tehnologija superiorna.

Osmi tom Torgalovih sabranih avantura (izdanje agilnog „Darkwood“-a iz 2017.g.), u sjajnoj opremi sa reljefnom prednjom koricom, u punom koloru i u preciznoj štampi, očekivano donosi tri epizode (po internom rasporedu XXII, XXIII i XXIV) nastale 1996, 1997. i 1999. godine, dakle u vreme kada je serijal „napunio“ dve decenije kontinuiranog izlaženja što sveukupno donosi zaokruženi svet-pozornicu u kome se dešava te „razrađene“, definisane i dinamički razvijane likove (koji vidljivo odrastaju i stare) odnosno prepoznatljivi pripovedački i likovni stil i identitet stripa. Crtež, kadriranje i montaža tabli koje precizno prate i potpomažu dinamiku priče ubedljivi su, bez slabih mesta. Scenarija koja ispisuje Van Ham iznova započinju krugove sage sa znanim likovima ali izmeštenim-izokrenutim situacijama. Ova „promena mesta“ vrlo je korisna za serijal jer mu daje novi polet a zanimljiva je i autorima jer su u mogućnosti da „prodube“ dobrotu/zlobnost novih/starih junaka i, što je još izazovnije, da promene njihove profile i tabore. Naravno, ne treba zanemariti činjenicu da je za dve decenije stasala sledeća generacija mladih čitalaca kojoj treba pomoći da se uključi u sagu.

 Upravo početna epizoda osmog toma, „Divovi“, zatvara jedan takav krug u kome je Torgal sopstvena mračna verzija pod imenom Šajgan Nemilosrdni; Torgal je, naime, izgubio pamćenje a zlobna Kris od Valnora ga je ubedila da je on gusar koji hara severnim morima i da mu je ona žena. Za tri godine oni su sakupili silno blago i postali strah i trepet za sve (i dobre i loše). Ipak, jedan zarobljenik će Šajgana osloviti pravim imenom i to pokreće nazaustavivi proces vraćanja pamćenja. Torgal na vrhu kule, used oluje, traži od bogova Asgarda da mu vrate život, grom udara i… Torgal je u vrtovima Asgarda gde mu Odinova supruga Friga poverava zadatak koji će, ako ga ispuni, umilostiviti Odina i omogućiti Torgalu da ponovo bude upisan u sećanje bogova. Torgal pristaje da ode u zemlju divova i tamo ukrade oteti Odinov prsten. Sledi avantura nalik Guliverovoj nakon koje se Torgalu vraća sećanje.

Pošto se telesno i duhovno oporavi Torgal se sprema na put kako bi se vratio svojoj porodici. Istovremeno, njegova supruga Arisija i sin Jolan kreću na put ostavljajući troje dece na ostrvu; Arisija želi da Vikinzima ponudi pomoć kako bi oteli Šajganovo blago pod uslovom da joj predaju Šajgana. No, vođa Vikinga je više zainteresovan za Arisiju kao ženu pa ona mora da beži zahvaljujući Jolanovim nadljudskim moćima. Kad se vrate kući zatiču Torgala zarobljenog u kavezu (zato se epizoda zove „Kavez“). Arisija odbija da prepozna muža jer pamti sve muke koje joj je naneo. Dramu prekidaju ljuti Vikinzi koji žele da se osvete Arisiji. Torgal mora da brani porodicu i povrati Arisijinu ljubav.

Ponovo ujedinjena porodica kreće na put jer previše zlonamernika zna gde žive. Njihova dva čamca upadaju u neobičnu maglu i razdvajaju se. Torgal i mala Luv otkrivaju da je u centru magle ostrvo. Tu živi zajednica bez svesti o okolnom svetu jer je u zabludi drži Drakon, kralj i prvosveštenik presvete Arahnee koja živi u Donjem svetu ispod ostrva. Arahnei se redovno žrtvuju mladoženje i Torgal se prijavljuje kako bi spasao malu Luv. U podzemnom lavirintu, između potoka lave, mreže koju je isplela džinovska Arahnea i mumija bivših mladoženja, Torgal i Luv saznaju tužnu priču o nesrećnoj ljubavi i prokletstvu ostrva. Nesmireni duh ubijenog ljubavnika spojiće se sa voljenom Arahneom tek kad ga oslobodi čista duša male Luv. Tako se veselo-tužno okončava mitološka priča o snazi velike ljubavi.

Scenario ovih epizoda vešto varira različite obrasce, od mitsko-fantastičnih do ljubavnih i porodičnih, donoseći uzbudljivo „strip štivo“ koje potvrđuje da je serijal „Torgal“ u kreativnom zenitu. Tandem Van Ham – Rosinski se bez većih problema kreće kroz raznorodne žanrovske i medijske prostore i stvara uverljive, zanimljive i zabavne avanture na radost brojnih i znatiželjnih čitalaca.

(„Dnevnik“, 2019.)

Picture of Ilija Bakić

Ilija Bakić

Ilija Bakić, rođen 1960. u Vršcu, je srpski pesnik, pripovedač, romansijer, kritičar i urednik. Veliki deo književnog opusa mu je vezan za fantastiku i avangardnu književnost, naročito signalizam. Član je Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ i Srpskog književnog društva. Po zanimanju diplomirani pravnik, objavio je više knjiga poezije i proze, među kojima su najpoznatije: Resurekciona seča početnog položaja (1993), Ortodoksna opozicija alternative slobodnog izbora – artefakt 1 (1995), Želite li da besplatno letite? – vizuelna poezija sa Zvonkom Sarićem (1997), Koren ključa, naličje ravnodnevice (1999), Filmovi (2008), Prenatalni život (1997), Novi Vavilon (1998), Dole, u Zoni – internet izdanje (2000), Jesen Skupljača (2007), Nastaviće se… (2008). Zastupljen je u antologijama srpske i jugoslovenske fantastike – Tamni vilajet 2, 3 i 4 (1992), (1993), (1996), Nova srpska fantastika (1994) i Fantastična reč (1997). Saradnik mnogih eminentnih izdavačkih kuća i periodičnih izdanja u Srbiji i urednik bloga Ilijada.

Pročitajte još na blogu

Petparačke priče

Ovih dana velemajstor Rajko Milošević Gera konačno dobija prostora u srpskim medijima (i institucijama „kulture“) što kao strip-autor što kao muzičar, pa je red da se malo podsetimo jednog teksta

Pročitajte dalje »