Prvi savremeni strip detektiv – Rip Kirbi, drugi tom

Prvi savremeni strip detektiv – Rip Kirbi, drugi tom

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on email
Share on pinterest
Izdavač Čarobna knjiga
Godina izdavanja 2014
Scenario Ward Greene
Crtež Alex Raymond
Naslovna strana Alex Raymond
Originalni naslov Rip Kirby 1948-1950
Broj originalne edicije 8-14
Format 23,7 x 33 cm
Broj strana 144
Povez Tvrdi

U FOKUSU

Drugi tom sabranih epizoda – avantura Ripa Kirbija, „prvog savremenog detektiva“, kako piše na prvoj strani reprezentativnog albuma, čini sedam epizoda objavljenih u periodu od polovine 1948. do polovine 1950. godine. Prva epizoda ovog stripa pojavila se 4. marta 1946.g. a „priče u slikama“ kontinurano su se nastavljale u dnevnim novinskim kaiševima. Crtež je bio delo Aleksa Rejmonda (1900-1956), proslavljenog autora „Flaša Gordona“ i „Džima iz džungle“ – oba stripa imala su premijeru 7. januara 1934.g. odnosno „Tajnog agenta X-9“ koji je svoje avanture započeo dve nedelje kasnije, 22. januara 1934. (zbog nemogućnosti da uporedo radi na tri serijala Rejmond je naredne godine odustao od „Tajnog agenta“). Uprkos velikoj popularnosti Gordona i Džima, Rejmond se 1944.g. prijavio za službu u mornarici (crtao je ilustracije uglavnom za vojne časopise) iz koje je izašao posle nepune dve godine i suočio se sa situacijom mnogih demobilisanih vojnika – nemogućnošću da nađe posao; u njegovom slučaju izdavač „King Fičers“ je za tekuće serijale angažovao druge crtače. Rejmond je morao da osmisli novog strip junaka a kako je rat od njega stvorio realistu (umesto ranijeg fantaste) izbor je bio kriminalistički strip sa privatnim detektivom u glavnoj ulozi. Rip Kirbi se trebao razlikovati od dotadašnjih obrazaca – da ne bude ni prefinjeni, prevashodno dedukciji sklon detektiv ali ni robusni, „tvrdo kuvani“ detektiv spreman da probleme rešava pesnicama, revolverom i ne uvek zakonskim metodama. Kirbi je preuzeo po malo iz obe tradicije nadograđujući ih netipičnim izgledom kojim dominiraju naočare i specifičnim temama koje su zajedno kreirali Rejmond i scenarista Vord Grin. Tako je Rejmond priču „spustio na zemlju“, dodao joj bleštavošt velegrada i visokih društvenih krugova, precizan crtež i – pustio Kirbija u svet. Čitaoci su ga odmah prihvatili što je Rejmonda ponovo uzdiglo među najpopularnije strip stvaraoce svog vremena.

REČ KRITIKE

U trećoj godini izlaženja „Ripa Kirbija“ osnovne postavke priče iskristalisale su se i počele da nadograđuju. Duga epizoda (objavljivana gotovo 6 meseci) „Užas na Temzi“ ponovo zapliće svetove manekenki, glamura, bogatstva, snobizma i kapricioznosti sa smrtonosnim krugovima kriminala. Kirbi problem rešava i „sivim ćelijama“ i „običnom“ tučom.

„Bandarski rubini“ su igra nadmudrivanja i skrivanja na luksuznom brodu iz koje će, osim slave, Kirbiju ostati i bernandinac Major, statista u sledećim avanturama.

Epizoda „Kao muve na med“ baca Kirbijevu devojku, manekenku Hani, u naručje bogatog plejboja koji želi da se oženi njome. Kirbi uviđavno ostavlja Hani da sama odluči koga više voli ali ne uspeva da ostane hladnokrvan, posebno kad se ona nađe u smrtnoj opasnosti koju izaziva pohlepa prema velikom nasledstvu.

„Veselo leto s Pagan“ vraća na scenu staru poznanicu, Pagan Li, prestupnicu kojoj je Kirbi pomogao da izađe na „pravi put“ i postane holivudska zvezda Medlon. U ambicioznoj priči sa nekoliko paralelnih zapleta, kompromitujuća prošlost ponovo preti Pagan u liku bezočnog ucenjivača.

U „Maloj begunici“ sudaraju se bogatstvo i ljubavni gresi; ovog puta dete ljubavi pokušava da se odupre diktatu, pravilima i interesima (čuvanja) novca.

„Opasnost na snegu“ meša visoku modu, sjajne dragulje i dovitljive lopove dok u „Ljubavnoj tragediji“ Dezmond upada u zamku prevejanih prevaranata koji zloupotrebljavaju normalnu čovekovu želju da voli i bude voljen.

Rejmondov foto-realistični, detaljima bogat crtež besprekoran je kao i majstorsko senčenje prilagođeno crno-beloj novinskoj štampi. Montaža i kadriranje, iako ograničeni skromnim mogućnostima kaiševa, precizno prate tenzije priče. I ova knjiga potvrđuje da je „Rip Kirbi“ nesporno jedan od najboljih detektivskih stripova XX veka.

(„Dnevnik“, 2015)

Ilija Bakić

Ilija Bakić

Ilija Bakić, rođen 1960. u Vršcu, je srpski pesnik, pripovedač, romansijer, kritičar i urednik. Veliki deo književnog opusa mu je vezan za fantastiku i avangardnu književnost, naročito signalizam. Član je Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ i Srpskog književnog društva. Po zanimanju diplomirani pravnik, objavio je više knjiga poezije i proze, među kojima su najpoznatije: Resurekciona seča početnog položaja (1993), Ortodoksna opozicija alternative slobodnog izbora – artefakt 1 (1995), Želite li da besplatno letite? – vizuelna poezija sa Zvonkom Sarićem (1997), Koren ključa, naličje ravnodnevice (1999), Filmovi (2008), Prenatalni život (1997), Novi Vavilon (1998), Dole, u Zoni – internet izdanje (2000), Jesen Skupljača (2007), Nastaviće se… (2008). Zastupljen je u antologijama srpske i jugoslovenske fantastike – Tamni vilajet 2, 3 i 4 (1992), (1993), (1996), Nova srpska fantastika (1994) i Fantastična reč (1997). Saradnik mnogih eminentnih izdavačkih kuća i periodičnih izdanja u Srbiji i urednik bloga Ilijada.

Pročitajte još na blogu

Slejn: Rogati bog

Slejn je strip na granici remek dela. Pišem na granici jer nisam u stanju da garantujem da sam u ocenjivanju sto posto objektivan kada je u pitanju fantazijska tematika.

Pročitajte dalje »

KORPA

close