Tokyo Ghost (Volume Two)

Tokyo Ghost (Volume Two)

Pročitao sam drugi, poslednji tom Tokyo Ghost Ricka Remendera i Seana Murphyja i, kako sam se nadao, dobro sam se udao. Doduše, moji utisci o prvom trejdu su bili pozitivni, ali drug Neomeđeni se o drugom tomu izrazio decidno odmereno trudeći se da ga pohvali koliko može ali se očigledno ne gušeći u naletu entuzijazma.

Možda je najveći problem sa Tokyo Ghost to što Remender svoju sociopolitičku agendu prezentira sa svom suptilnošću udarca pesnicom u oko. Povodom prvih pet epizoda prigovarao sam pomalo nedorađen tempo pripovedanja ali sa drugim trejdom mi se čini da postaje jasno kako je ovo naprosto simptom činjenice da je Remender besan, željan da svoje poente zakuca čekićem u glavu čitaoca i da je građenje priče sa likovima koji bi te poente preneli efikasnije, da ne pominjem nijansiranije, ipak stajalo negde u drugm planu. Posledica ovoga je i da su u drugom trejdu protagonisti, to jest pozitivni likovi decidno nezanimljivi a što je popriličan problem kada vam u centru zapelta stoji idealizovana ljubavna priča koja transcendira vladajuće kulturne trendove i usvojene mentalitete i koja treba da, do kraja balade, spase svet.

No, ono što malo balansira stvari i zbog čega mi je drugi deo TG prijao je da je Remender ovo kompenzovao malo većim odlaskom u razradu negativaca koji su zapravo zanimljiviji, pričaju i rade interesantnije stvari od protagonista i na njihovim sumanuto ambicioznim planovima, da ne pominjem veličanstvenog prezira dostojnim karakterizacijama ova priča najsigurnije i počiva. Do kraja stripa skoro pa da i navijamo za negativce ne zato što njihovi planovi deluju progresivno nego zato što su oni kao likovi produbljeniji a hipi-agenda o životu u skladu sa prirodom koju imaju pozitivci je nekako bledunjava u poređenju sa suludim strastima koje svet treba da provedu kroz traumatičnu transformaciju.

Čime hoću da kažem da je Tokyo Ghost na kraju možda trebalo da bude strip o svojim negativcima a u kome bi sila koja im se suprotstavlja bila neimenovana, skoro lišena vidne motivacije, takoreći imunološka odbrambena reakcija same prirode – baš ono što je Remender, reklo bi se i želeo da dobije ali se pogubio u previše objašnjavanja i, za mene, ne sasvim dovoljno ubedljivoj ljubavnoj priči.

Opet, crtež Seana Murphyja je toliko dobar da bi ovaj strip zaslužio preporuku sve da u njemu nema nikakve radnje. Sve što sam rekao za njega prošli put (kao i za koloristu Matta Hollingswortha), važi i dalje i ovo je praznik za oči svakome ko je ikada imao oči. Pa vi vidite.

Za potrebe teksta korišćeni su kadrovi iz stripa.
Copyright @ Image Comics, Rick Remender, Sean Gordon Murphy, Matt Hollingsworth, Russ Wooton
„Tokyo Ghost“
Written by: Rick Remender
Art by: Sean Gordon Murphy
Colourist: Matt Hollingsworth
Letterer: Russ Wooton

Picture of Uroš Smiljanić

Uroš Smiljanić

Mehmed Krljić predstavlja: DJ Meho Show

Pročitajte još na blogu

Dylan Dog #211 Kuća duhova

Redovna serija broj :  # 211 Naziv :  „Kuća duhova“ Naziv originala :  „La casa dei fantasmi“ Scenario :  Pasquale Ruju Crtež :  Daniele Bigliardo Naslovna :  Angelo Stano Objavljeno

Pročitajte dalje »

“Egotreep comic” Tereze Cenić

***„U SUŠTINI JE NAJVAŽNIJE BITI ISKREN“ Tereza Cenić je grafički dizajner i illustrator, i autor “Egotreep comic”-a. Studirala je grafički dizajn u Nišu. Trenutno živi i radi u Beogradu kao

Pročitajte dalje »