Ivan Cakić je rođen u Beogradu 1983. godine. Diplomirao je na Visokoj školi likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu, smer – nastavnik likovne kulture. Nije suvišno naglasiti da (nažalost) ne radi u struci. Karikature, koje je odskora počeo da radi, objavljivane su u prvom elektronskom časopisu za satiru – ETNA, čiji je glavni i odgovorni urednik Vesna Denčić.
Ako smem da primetim, već duže vreme je teško naići na kvalitetne karikaturiste koji će sagledati širu društvenu sliku u svojim radovima (a ne samo političku). Otkud karikatura kao izbor medija?
Prvu karikaturu uradio sam pre nekoliko meseci, tačnije 15. avgusta 2014. godine. Ranije se nisam bavio tom formom nikako, ali sam “pratio’’ neke od istaknutih karikaturista ovdašnjih, kao sto su: Ranko Guzina, Tošo Borković, Koraks…Zato možda ne mogu reći da je karikatura moj izbor, jer nisam nekako planski došao na ideju da se počnem baviti njome, vec stihijski ili “na BUM” što bi rekli neki. Ta bomba je aktivirana i to je možda jedina bomba koja ne satire, već stvara. Bomba zvana – Ideja. Ne kazem da je bezopasna, naprotiv… Sublimirana misao, predstavljena crtežom ili rečju, u slucaju karikature i aforizma, jeste “prečica” ka socijalnom (i kakvom drugom) prosvetljenju, izbavljenju i duševnom miru. Dobro je ako je u sprezi sa humorom. Verujem da bi čovek sa takvom sposobnošću i olovkom u ruci, mogao vise da vas nagrdi nego najveštiji samuraj sa najoštrijim mačem, jer samuraj bi vas samo ubio a ovaj prvi bi vas takođe ubio…ali u pojam, vrlo verovatno. Tačnije, podstakao na kritičko razmišljanje, te bi vas ‘ubijajući’ oživeo. Paradoksalno, znači – ima smisla.
Ta društvena slika, koju si pomenula, ne može biti nikakva drugačija do široka, čini mi se. Ma, neka je i uska…
Latite se bilo čega u svoj toj širini ili suprotno, posvetite se jednoj temi, izaberite i odvešće vas na stotinu drugih strana. Tako da, bila široka ili uska, proporcionalno je raznovrsna. Možda bih i ja nacrtao aktuelnog političara u komičnoj situaciji (kao da može biti drugačija no takva), da mi neko dobro plati, da me angažuje. Ne bi bilo loše, ali to mi inače ne bi bila tema za razmišljanje. Znači, stvar izbora… i predsedničkih, parlamentarnih a i onih ličnih.
Tvoj način rad je tradicionalan: olovka, tuš, boje. Da li je pobornicima ovih tehnika teže da se istaknu u ovom digitalnom dobu? Na koji je način je internet promenio tvoju interakciju sa publikom/čitateljima?
Sav sam protkan tradicijom. 
Evo, u tom duhu odgovoriću ovako:
Zdravo tvoja glava na ramena,
ti ćeš pušku drugu nabaviti
a u ruke Mandušića Vuka
biće svaka puška ubojita!
Mislim da je neophodno pratiti ove moderne tokove. Ionako su te tehnike spojene nekako…Nisam bas upućen, pravo da vam kažem. Evo, počeo sam da radim u fotošopu tek odskora. Sve je dobro, ako znate šta ćete s tim.
Internet je drastično promenio moju interakciju s publikom jer sam po prirodi povučen i nisam bio dobar menadžer samom sebi. Mnoge sam šanse propustio zbog toga. Ali nisam izgubio duh, čini mi se, jer mi nikada nije bio cilj plod rada, već sam rad. Rad će vas kad – tad dovesti do nekakvog uspeha (osim ako ne radite nešto protivzakonito).
Naš čuveni ilustrator, Dobrosav Bob Živković, rekao mi je jednom prilikom da je sve to jedna igra, zapravo. Istina je.
Osećaš li nekada obavezu da se pozabaviš nekom temom samo zato što je u tom trenutku aktuelna?
Bavim se raznim temama. Kad – tad će neka od njih biti aktuelna, ako baš tada nije.
U tvojim radovima jedna tema se često ponavlja: problem televizije i zavisnosti od društvenih mreža. Da li se nekad desi da ti ljudi jave da su ih takvi radovi trgnuli ili naterali da se zamisle? Da li su nam mnogo ispiraju mozak ili se svojevoljno prepuštamo lakšem putu?
Kažu televizija i društvene mreže su prozor u svet…Prozor, mreža – eto ideje za crtež.
Svakakve se gamadi skupljaju po toj mreži, ali bio bih licemeran kad bih samo kudio. Vrlo je jednostavno: moramo biti u toku. Ono što nam omogućava da budemo u toku su mediji i internet. Ima kojekakvih gluposti – tu i ne postoji filter koji ce odstraniti sadržaj koji pogubno i destruktivno deluje od onog koji deluje edukativno i konstruktivno. Moja kritika usmerena je, naravno, na ovo prvo spomenuto. U dobrim stranama televizije i interneta jednostavno uživam, iako bih više voleo da na nekom katunu planinskom otvorim…windows, nadišem se čistog vazduha, da me ne boli glava, a s tog prozora gledam na stado ovaca. Ovako gledamo u pogrešne ovce…
Javljaju se ljudi s porukama podrške i da kazem neskromno, sa pohvalama. Reagovanja su različita, komentari takođe. Omiljeni komentar mi je “HAHAHAHA!!!”
Da li su ih radovi naterali da se zamisle? Nadam se da jesu… kao što su i mene, pre nego sam ih napravio, osmislio.
Omiljeni stripovi?
Dilan Dog (naročito volim kad ga crtaju Corrado Roi i Angelo Stano), Hulk, Supermen, Betmen…
Između ostalog ti sviraš i pevaš u bluz bendu. Reci nam kako muzika i crtanje idu zajedno, kako postižeš sve? Crtkaš li u pauzi izneđu proba?
Tako je, “Travellin cats” je bluz bend u kome sviram usnu harmoniku i pevam. Nastupamo često u Beogradu i okolini a i šire. Pored usne harmonike, sviram i gusle i frulu, i mogu samo da kažem da je muzika lek. Možda jedini koji nije ‘placebo’, mada ima i toga …u Velikoj Britaniji. Ne znam kako postižem, zbog posla kojim se bavim, ali treba strpljenja i volje, posvećenosti, ljubavi…
Koji je tvoj projekat iz snova (što se tiče crtanja : npr. ponuda da izdaš album, radiš za neki magazin)?
Pa, baš to što si nabrojala Ilustracije knjiga, takođe! U suštini, svaki projekat koji ima veze sa crtanjem i slikanjem. Trenutno mogu samo da ih sanjam, ali nadam se da će ih biti, jer lepo je kad čovek živi od onoga što ume da radi i za šta se školovao, je l’ tako. To je stvarno lepo čudo…Što se muzike tiče – album svakako i što više svirki, koncerata, festivala – u zemlji a i vani.
Ko su ti uzori? Gde nalaziš podršku da nastaviš svoj rad?
Što se tiče uzora – Đorđo de Kiriko. Najveću podršku mi pruža moja devojka, Mirna, koja se i sama bavi muzikom i pisanjem, te prijatelji, kolege crtači, slikari, dizajneri, koje ja izluđujem sve skupa svojim pitanjima za koje bi neki rekli da nije baš moguće da ih može postaviti čovek od 30 godina u 21. veku. Uglavnom se tiču rada na računaru, koji usavršavam ovih dana. Podršku mi pružaju, naravno, i ljudi koji prate moj rad preko interneta.
Posle pročitana dva broja Marvelovog ovogodišnjeg DOGAĐAJA, Secret Wars (biće užasno kada za nekoliko godina budemo morali da stripovima iz ove priče dodajemo i godinu u kojoj je ovo izašlo
Priče o romantičnom i pravdoljubivom mornaru u surovom svetu jesu avanturističke ali je u njima mnogo učenih dijaloga, netipičnih odnosa, pitanja bez odgovora.
Pejo i Delport ovom su pričom uzdrmali svoj svet jer do tada su Štrumpfovi, iako očito muškog roda, bili bezazleni i bezgrešni po pitanju drugog pola i ljubavi.
Aleks Rejmond (1900-1956) jedan je od retkih strip autora koji su uspeli da stvore više junaka po kojima će biti upamćeni. U Rejmondovom slučaju reč je o, čak, četiri heroja.
