Teksas, četrdesete godine prošlog veka. Tyler Cross je iskusni plaćeni ubica i stručnjak za razne prljave poslove, i upravo mu je predočen novi zadatak – oteti 20 kilograma čistog heroina od jednog „manje zaslužnog“ člana organizacije. Operacija, kako to već hoće, prođe problematično – Tyler uspeva da izvuče robu (i živu glavu), ali gubi svoje saradnike, pa dalje nastavlja sam. Put ga navodi u malo mesto po imenu Black Rock, godinama pod kontrolom moćne porodice Pragg, koja je upletena u sve sfere dnevnog života. Tamo, Cross saznaje da je njegov nalogodavac iznenadno preminuo, i da su pravila igre potpuno promenjena, što samo dodatno komplikuje ionako već zaguljenu poziciju našeg junaka.
***
Beogradska „Padora“ se, za relativno kratko vreme, afirmisala kao izdavač izbora za sve ljubitelje starog, dobrog, „tvrdog“ krimića. Ne čudi, dakle, da nam je upravo od ljudi koji su nam uvezli sjajnog Cassydija stigne i Tyler Cross, one-shot album od 96 strana u režiji scenariste Fabiena Nurya i crtača Bruna. Baš kao i spomenuti Cassidy, i Tyler Cross je još jedan iz galerije krimi-noir likova koji doživi peh na „radnom mestu“, i onda se izvlači iz problema. Razlika je u tome što je Rujuova kreacija više inspirisana filmovima 70tih, dok je Nury za Crossa našao motivaciju u nešto ranijoj eri i raznovrsnijim izvorima.
Kičmu svakog dobrog rada ove orjentacije čini scenario, i Nury je tu odradio dobar posao. Mada su likovi u radnji odavno izlizani šabloni – surovi profesionalac, oholi gradski moćnik, lepotica u nevolji itd. – njihovo prisustvo uopšte ne smeta. Uostalom, može se reći da ljudi i čitaju ovakve stvari baš zbog takvih karakterizacija, koje nikad ne izlaze iz mode. Priča se brzo razvija uz agresivan tempo, a scene obračuna i nasilja su pažljivo raspoređene tako da ne zaguše protok. U jednom momentu, čitalac će možda steći utisak da je Nury malo previše „zagrizao“ i da priča nepotrebno ulazi u treći čin – ipak, kvalitet ostaje na nivou i u poslednjih tridesetak stranica, pa ne moramo žaliti za ovakvim scenarističkim zahvatom. Naracija, taj neizostavni elemenat hard-boiled pulpa, je i ovde prisutna, ali ne toliko kao Chandlerovski voiceover, već više kao spoljna perspektiva. Kao rezultat ovoga Tyler Cross izgleda nešto svežije nego svoja konkurencija, budući da je ipak izbegao jedan žanrovski kliše. Nury takođe kroz ceo strip provlači dosta osetan western štih – malo preko lokacije (Texas oko Rio Grandea), a malo i preko moralnih načela nekih likova, kao i samog raspleta. Ovde se scenarista pokazuje kao ne samo pitomac Chandler-Hammett škole, već i istaknuti „Fordovac“ – prostor posvećen reci Rio Grande direktan je omaž američkom majstoru „kaubojaca“, a način na koji se povežu sudbine karaktera više duguje američkom klasičnom westernu, nego Evropi srodnijem revizionizmu.
Vizuelno, Tyler Cross izgleda kao spoj neo-noir Hollywoodske estetike („Chinatown“ Romana Polanskog i „Blood Simple“ braće Cohen su dobri primeri, kao i potcenjeni „Red Rock West“ Johna Dahla iz 1993.) i radova Sama Peckinpaha. Peckinpahov uticaj primetan je pogotovo u prvoj polovini albuma, koja vizuelno (a pomalo i tematski) podseća na „Bring me the Head of Alfredo Garcia“ – stilizovani revolveraški obračuni takođe deluju inspirisani nekim njegovim kadrovima. Na prvi pogled, Brunov crtež izgleda kao da više priliči nekom komičnom sadržaju – Tyler, koji nalikuje na neku grotesknu karikaturu Bernetovog Torpeda, i ostali likovi iz stripa (korumpirani šerif podseća na Nicka Noltea iz Walter Hillovog „Extreme Prejudice“) će čitaoce više asocirati na, recimo, Trondheima („Zekanove Hvalevredne Pustolovine“) ili Jouvraya („Lincoln“) nego na Franka Millera, ali ovo i nije preterano loša stvar. Što više listate stranice, više ćete i uživati u pomalo i ironičnoj simbiozi već opisanog crteža i R-rated priče.
Sa izdavačkog aspekta, „Padora“ se potrudila da ugođaj bude na nivou. Album stiže u tvrdim koricama i ful koloru, a od dodataka tu je par postera sa motivima iz stripa koje su nacrtali drugi, gostujući autori. Prevod je generalno dobar, mada verujem da će se fanovi westerna nasmejati kada vide da su „ruralesi“ prevedeni kao „ruralci“ (što ruku na srce i jeste nekakav prevod, ali ipak malo suvišan). Povrh svega, cena od 895 dinara je, ako uzmemo sve u obzir, sasvim korektna.
Tyler Cross je vredan dodatak svakoj kolekciji koja je u sebi već našla mesto za druge stripove ovakvog tipa. Ljubitelji klasičnog krimija će sigurno uživati u ovom albumu, koji bi takođe mogao da posluži kao dobra inicijacija za one koji nisu upoznati sa tim žanrom.
Francuski izdavač Dargaud je 2015. godine od Tyler Crossa napravio serijal jer je pod njihovom etiketom objavljen album – “Angola”.
Za potrebe teksta korišćeni su kadrovi iz stripa.
Izdavač za Srbiju: „Padora“, Beograd, 2013. godine
Copyrigt © Dargaud, Fabien Nury, Brüno, Laurence Croix
Ana Petrović je autorka lika po imenu Toni Zec. Toni ima svoj profil na društvenoj mreži Facebook, gde Ana objavljuje ilustracije i stripove u kojima je Toni glavni lik.
Osma knjiga „Kena Parkera“ donosi prepoznatljive priče koje su korektno realizovane, uz svetli trenutak pomenute egzibicije u prvoj epizodi, u duhu ovog vesterna sa dušom.
Berardijeve varijacije vestern obrazaca i dalje su efektne i uzbudljive.
„Ken Parker“ je vrlo brzo stekao ugled valjanog vesterna „sa dušom“ i postao štivo na kome su odrastale generacije.
