„Pesma zaborava“ u prvom tomu se predstavlja kao strip koji se, iako poštuje konvencije kako naučnofantastičnog žanra, ustrajno, korak po korak, od njih odmiče – na zadovoljstvo i stripoljubaca i Kirkmanovih fanova.

Van Hamov scenaristički manir prati tradiciju klasičnog realističkog, linearnog pripovedanja čiji se kontinuitet prekida nejednakim “pauzama” između albuma što će biti objašnjeno u finalu serijala.

Avanture Derdevila, još jedne žrtve misteriozne radioaktivnosti, stekle su popriličnu popularnost među dečacima koji su kupovali strip sveske.

Gaston odnosno Gaša Šeprtlja Andre Frankena (1924-1997) spada u junake koji već više od pet decenija vesele čitaoce raznih strip izdanja na ovim prostorima.

Ono što u „Mek Koju“ pleni pažnju znatiželjnog čitaoca je vizuelni segment stripa.

Strip „Ubijte Karavađa!“ sasvim je korektno ostvarenje koje u potpunosti ispunjava svoju svrhu zanimljivog štiva koje prevashodno treba da zabavi i malo pouči svog čitaoca.

Tarzan, čovek-majmun, nesporno je jedan od globalnih kulturnih fenomena XX veka.

Koren zapleta ove „priče u slikama“ (koja pred domaće čitaoce stiže zahvaljujući agilnoj „Čarobnoj knjizi“) večan je i prepoznatljiv: uprkos zabranama momak i devojka se zaljubljuju, stupaju u brak i rađaju čedo ljubavi.

Fosterovo crtačko umeće ostavlja bez daha. Pred pažljivim čitaocem-gledaocem razastiru se galerije portreta različitih fizionomija i karaktera, šarolike nošnje, različiti modeli oklopa, mačeva, sedala i mamuza odnosno zaprežnih kola i brodova.

„Spiru i Fantazio vanredna serija“ je, osim velike doze razonode, smeha i avantura, sjajan uvod u poznati strip serijal, njegove početke i razvoj.

Vestern je, kao kulturološki fenomen, faktički nastao paralelno sa svetom kojim se bavio.

Specifičnost serijala jesu i promene crtača – svaku epizodu crta drugi autor – sasvim različitih stilova i tehnika.