Ulaz u magijski Žodoverzum – Poreklo Metabarona – Kastaka

Ulaz u magijski Žodoverzum – Poreklo Metabarona – Kastaka

Izdavač Čarobna knjiga
Godina izdavanja 9
Scenario Alexandro Jodorowsky
Crtež Das Pastoras
Naslovna strana Das Pastoras
Originalni naslov Castaka intégrale: Dayal, le Premier Ancêtre / Les Jumelles Rivales
Broj originalne edicije 1-2
Format A4
Broj strana 113
Edicija Stari kontinent
Povez Tvrdi
 

Alehandro Žodorovski (1929) izuzetna je pojava u Umetnosti: višestruko talentovan ogledao se u bezmalo svim umetnostima a ponajviše onima baziranim na lepoj reči (poezija, romani, drame) i na slici (pokretnoj – filmu, odnosno statičnoj – stripu). Njegov opus karakteriše poigravanje nadrealnim situacijama i atmosferama, okultnim znanjima i iskustvima (svih civilizacija i epoha), sa obrascima tekuće popularne kulture odnosno sa prepoznatljivim žanrovskim ikonografijama. Rezultat neobuzdane stvaralačke slobode i imaginacije jesu vrcava dela koja plene pažnju konzumenata i vrlo lako prelaze iz kategorija popularnosti u više i trajnije statuse kultnih dela.

U strip svetovima Žodorovski je znan po mnoštvu samostalnih storija odnosno serijalima na kojima je sarađivao sa crtačima-velikanima kakvi su bili Moebijus, Janjetov, Himenes, Ladron… Agilni izdavač „Čarobna knjiga“ prihvatio se zadatka da objavi ultimativnu ediciju posvećenu znamenitom Žodoverzumu (koji obuhvata svetove Inkala, Metabarona, Tehnopapa, Megaleksa).

Prvi tom u ovom projektu je upravo izašli album (u tvrdom povezu i punom koloru) „Poreklo Metabarona – Kastaka“ (kao integral, koji spaja dve epizode, originalno objavljen 2014.g.). Na prvim stranicama znatiželjni čitalac prisustvuje ritualnom dvoboju koji treba da potvrdi (ne)sposobnost mladića da preuzme brigu o zaštiti svoje porodice. Iako starac Berar pobeđuje on, pozivajući se na izuzetak od pravila, pošteđuje svog zeta da bi mu potom ispričao istoriju svoje porodice koja počinje na planeti Patulj-Ahura, svojevoljno odvojenoj od interplanetarne civilizacije i utemeljenoj na ratničkoj tradiciji, na kojoj postoje dva neprijateljska naroda Amakure i Kastake. Rezultat njihovog ratovanja je istrebljenje jednog naroda i potpuna sterilnost muškaraca drugog. Jedini plodni muškarac – Dalaj (začet od vođe uništenih Kastaka) sukobljava se sa svojim formalnim ocem… Tada na planetu stižu predstavnici sekte Nanotehnosa koji nude zaštitu (kako bi obezbedili svog Nanopapu) a kad budu odbijeni uništavaju planetu. Jedini preživeli su Dalaj, njegova žena Antigrea i njihove dve kćeri. Kako bi se osvetili Nanotehnosima oni postaju Kosmopirati; posle prvih uspeha porodica preuzima vođstvo nad svim piratima. No, kad izgubi odsudnu bitku Dalaj nalazi planetu na kojoj želi da, prema običajima, sahrani poginulu suprugu i sreće Ganga, milenijskog anđela-orlušara čiji duh preuzima u svoje telu. Zatim sledi novi udarac: obe kćeri su smrtno bolesne pa Dalaj spaja njihove zdrave delove u jedno telo, superiornu Nartu koju će oploditi ljuti ratnik Urlih Plavi (i potom se ritualno ubiti). Dete začeto u tom činu, Berar, nastavlja tradiciju klana Kastake i predaje je zetu Otonu fon Salci

Priča Žodorovskog nesputano meša ikonografiju „svemirske opere“ (podžanra naučne fantastike) sa arhetipovima odnosno prepoznatljivim situacijama iz bajki, mitova i saga počev od ratničke filozofije klanova (u tradiciji samurajskog Bušido kodeksa) preko priča o junacima plemenitog roda koji opstaju među hordama kriminalaca i besprizornika, priča o osveti i otporu moćnim silama do onih o skrivenom blagu i njegovom čuvaru (ptica Gang) odnosno o stvaranju novog života sastavljanjem delove različitih jedinki (znanih iz romana „Frankenštajn“ ili „Alrauna“). Otuda bi se moglo govoriti o „Kastaki“ kao sintetičkoj i visoko alegorijskoj priči smeštenoj u okvire popularnog žanra (koji nudi beskraj Svemira, u kome je sve moguće, kao univerzalnu pozornicu dešavanja). No, Žodorovskog nikada nisu mučile teorijske dileme određivanja sopstvenog dela pa je tako i u ovom slučaju; on sasvim slobodno gradi svetove-svemire nesputan bilo kakvim (moralnim, ideološkim) obzirima ili zabranama. Taj razgaljujući polet zrači iz svake stranice i dodatno zavodi i bodri čitaoce da ga prate. U svemu tome Žodorovskom svesrdno pomaže Das Pastoras (što je umetničko ime štanskog crtača Hulija Martineza Pereza, 1956) sugestivnim, minucioznim slikama (koje često, posebno u portretima, podsećaju na velikog Igora Kordeja) sklapanim u efektne, dinamične table.

Rečju, „Poreklo Metabarona – Kastaka“ izuzetno je uspeo uvod u strip serijal koji je redefinisao granice „svemiske opere“ dodavanjem alegorijskih, bajkolikih i mitoloških slojeva što je, sveukupno, rezultiralo sasvim nesvakidašnjom, osobenom atmosferom i osećajnošću.

(„Dnevnik“, 2019.)

Picture of Ilija Bakić

Ilija Bakić

Ilija Bakić, rođen 1960. u Vršcu, je srpski pesnik, pripovedač, romansijer, kritičar i urednik. Veliki deo književnog opusa mu je vezan za fantastiku i avangardnu književnost, naročito signalizam. Član je Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ i Srpskog književnog društva. Po zanimanju diplomirani pravnik, objavio je više knjiga poezije i proze, među kojima su najpoznatije: Resurekciona seča početnog položaja (1993), Ortodoksna opozicija alternative slobodnog izbora – artefakt 1 (1995), Želite li da besplatno letite? – vizuelna poezija sa Zvonkom Sarićem (1997), Koren ključa, naličje ravnodnevice (1999), Filmovi (2008), Prenatalni život (1997), Novi Vavilon (1998), Dole, u Zoni – internet izdanje (2000), Jesen Skupljača (2007), Nastaviće se… (2008). Zastupljen je u antologijama srpske i jugoslovenske fantastike – Tamni vilajet 2, 3 i 4 (1992), (1993), (1996), Nova srpska fantastika (1994) i Fantastična reč (1997). Saradnik mnogih eminentnih izdavačkih kuća i periodičnih izdanja u Srbiji i urednik bloga Ilijada.

Pročitajte još na blogu