Preko vodenih i ledenih pustoši – Ken Parker 5

Preko vodenih i ledenih pustoši – Ken Parker 5

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on email
Share on pinterest
IzdavačDarkwood
Godina izdavanja2018
ScenarioGiancarlo Berardi
Crtež

Bruno Marraffa | Giancarlo Alessandrini

Naslovna stranaIvo Milazzo
Originalni naslovCaccia sul mare | Le Terre Bianche
Broj originalne edicije9-10
FormatAmerički
PovezTvrdi / Meki
Broj strana212
Tip štampeCrno-belo

Vestern priče i osvajanje zapada budućih Sjedinjenih Američkih Država dva su lica istog novčića. Ruku pod ruku sa doseljenicima (bili oni zemljoradnici, stočari, zanatlije ili svakovrsni pustolovi i prestupnici) išli su izveštači koji su, manje ili više spretno, opisivali događanja i, po potrebi, “ukrašavali” ih za čitaoce širom sveta koji su rado čitali priče sa “divlje granice”. Popularnost u svim masovnim medijima (novine, magazini, stripovi, radio i TV emisije, filmovi) nastavila se i pošto je Divlji zapad (odavno) nestao. Tu popularnost i atraktivnost iskoristili su i Đankarlo Berardi (1947), scenarista, i Ivo Milaco (1949), crtač, stvarajući 1974.g. strip junaka Kena Parkera (najpre u magazinskom pa u knjiškom formatu). Početna priča građena je pod uticajem filma „Džeremaja Džonson“ iz 1972.g. u kome usamljenog, pravdoljubivog trapera igra Robert Retford (pa Ken pomalo liči na njega), na šta su se nadovezala iskustva „špageti vesterna“ i američkog „antivesterna“. Serijal započinje posle Građanskog rata a na početku poslednjih velikih ratova vojske SAD i Indijanaca. Parker je traper, naoružan dugom puškom kremenjačom (koju je nasledio od dede) i velikim nožem; njegovi stavovi primereniji su dobu Dejvija Kroketa, pravdoljubivosti i solidarnosti pionira-graničara; navikao je na teškoće i odricanja dok su njegovi protivnici skloni bahatom rasipanju, nepromišljenosti, lakim rešenjima i nekontrolisanom pucanju. Zbog razlika u životnim svetonazorima Ken je u sukobu sa novim vremenom i ljudima koji prljaju sve kutke nekada čiste, nevine zemlje.

Posle raznih edicija koje su ovaj strip objavljivale na prostorima SFRJ i njenih naslednica (od legendarnog Dnevnikovog „Lunov magnus stripa“), agilni „Darkwood“ je započeo izdavanje kompletnog serijala u knjigama koje sadrže po dve epizode. Peti tom, sa epizodama “Lov na moru” i “Bela zemlja”, prati Parkerove doživljaje nakon uspešne potere za ubicom Donaldom Velšom. Pošto okonča prepoznatljivu vestern avanturu Ken bukvalno upada u sasvim drugi žanr – na prevaru biva “regrutovan” na jedrenjak “Nova Engleska” koji odlazi u lov na kitove, tačnije na njihovo salo od koga topi ulje kao, u to vreme, izuzetno važnu sirovinu. Priča o životu posade, prijateljstvu i sukobima, fizičkim kaznama (bičevanje), mukama plovidbe i teškog rada dopunjena je živopisnim likom harpuniste Nanuka (što je omaž istoimenom junaku dokumentarnog filma o životu Eskima iz 1922.g; ovaj Nanuk, pak, ima crte lice još jednog literarno-filmskog heroja – Dersu Uzale, lovca iz Sibira, najpoznatijeg po filmu Akire Kurosave ali i filmu A. Babajana odnosno knjizi istraživača V. Arsenjeva); jedna od pripovednih linija prati konfliktni odnos kapetana Čejsa i njegove nervno rastrojene supruge Lore. U finalu priče brod razbija ranjeni kit a preživeli (Nanuk, Ken, Čejs i Lora) uspevaju da se domognu obale.

Epizoda “Bela zemlja” (odnosno Aljaska) prati ovu četvorku u njihovim naporima da prežive nemilosrdnu hladnoću, oluje i glad tragajući za hranom i spasenjem. Nanukove veštine pokazuju se kao vrlo korisne ali ne mogu da donesu spasenje. Slomljena ogromnim telesnim i umnim naporima Lora potpuno ludi i umire a njen suprug gubi razum i odaje se kanibalizmu. Samo nadljudska upornost Nanuka i Kena gone ih dalje u belu zaslepljujuću pustoš, u susret sa izgladnelim belim medvedom i fatalni sukob sa pomahnitalim kapetanom. Da bi preživeli Nanuk i Ken moraju da prođu kroz ledeni pakao sve dok ne sretnu Eskime

Berardi je vrlo vešto varirao vestern obrasce da bi sa ove dve epizode hrabro iskoračio u, za serijal, nove “teritorije”, menjajući prepoznatljiv milje i rizikujući da razočara čitaoce. No, ponuđene priče u ovoj knjizi (i još jedna u narednoj koja se događa među Eskimima) sasvim su korektne “vežbe” koje barataju prepoznatljive elemente primerene za ove (mornarske odnosno ekspedicijske) teme. Odstupanje od znanog Kena unekoliko je potcrtano i promenom standardnog crtača: “Lov na moru” je nacrtao, uglavnom vrlo solidno, Đankarlo Alesandrini; to se, na žalost, ne može reći za Bruna Marafa čiji crtež, na momente krajnje nevešt, više kvari nego što dopunjuje “Bele zemlje”. No, Berardijev scenario, ipak, uspeva da privuče i zadrži čitaoce i u ovoj epizodi.

Rečju, peti tom „Kena Parkera“ i svojim iskorakom iz dotadašnje matrice učvršćuje ugled ovog serija (znanog i kao „vestern sa dušom“) koji, iz epizode u epizodu, usložnjavanja i produbljuje početnu postavku što ga čini nezaobilaznom lektirom za svakog radoznalog ljubitelja „priča u slikama“.

(“Dnevnik”, 2019.)

Ilija Bakić

Ilija Bakić

Ilija Bakić, rođen 1960. u Vršcu, je srpski pesnik, pripovedač, romansijer, kritičar i urednik. Veliki deo književnog opusa mu je vezan za fantastiku i avangardnu književnost, naročito signalizam. Član je Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ i Srpskog književnog društva. Po zanimanju diplomirani pravnik, objavio je više knjiga poezije i proze, među kojima su najpoznatije: Resurekciona seča početnog položaja (1993), Ortodoksna opozicija alternative slobodnog izbora – artefakt 1 (1995), Želite li da besplatno letite? – vizuelna poezija sa Zvonkom Sarićem (1997), Koren ključa, naličje ravnodnevice (1999), Filmovi (2008), Prenatalni život (1997), Novi Vavilon (1998), Dole, u Zoni – internet izdanje (2000), Jesen Skupljača (2007), Nastaviće se… (2008). Zastupljen je u antologijama srpske i jugoslovenske fantastike – Tamni vilajet 2, 3 i 4 (1992), (1993), (1996), Nova srpska fantastika (1994) i Fantastična reč (1997). Saradnik mnogih eminentnih izdavačkih kuća i periodičnih izdanja u Srbiji i urednik bloga Ilijada.

Pročitajte još na blogu

KORPA

close