O repovima mačka Frica

O repovima mačka Frica

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on email
Share on pinterest

Robert Kramb je tu negde oko sedamdesete. Lice mu je vidljivo starije nego u dokumentarcu Terija Zvigofa, ali duh mu je mlad i vrcav. Brzo misli i uvek traži potvrdu da je razumljiv. U pomenutom dokumentarcu pada u oči da se svaki čas smeje pomalo histerično. Kao da ga veseli sav apsurd oblaka slave koji ga nosi. Kako i ne bi? Kako to da je marginalac postao razumljiv na svim jezicima, iako sve što radi – radi zato jer sebe samog ne razume? Prosto, zato jer smo i mi marginalci i isto se tako smejemo, između ostalog i dok čitamo Krambove stripove.

Petak, šteta što nije trinaesti, da mu se histerično nasmejemo u brk. Velika sala SKC-a puna, Mara i ja smo došli u zadnji čas, pa smo stajali sve vreme… Sat i po ili dva, prošlo je tako brzo, da nije bilo preteško cupkati s noge na nogu. Kramb sedi u sredini, levo Bojan Đukić, desno Aleksandar Zograf. Priča počinje nepovezano, pa se odmotava… Malo o detinjstvu, malo o Harviju Kurcmanu, Teriju Gilijamu, Gvozdenoj zavesi, australijskim desničarima… Kramb priča kao da se već znamo, samo se neko vreme nismo videli. 
 
U stvari i jeste tako, znamo se. Uvek kada prvi put sretnem nekoga čije delo poštujem, imam malu dozu straha da to neće biti čovek kakvog očekujem. Da njegovo delo neće biti on, pa samim tim ni njegovo, a onda više ni moje. Sinoć strepnja nije trajala dugo. Između Đukića i Zografa sedeo je i Fric, i Gospodin Prirodni, i Jaja Rica, i Kuranjonja, podsmevajući se i samom sebi i svima njima. Frica je ubio k’o od šale i preuzeo odgovornost. Neko je pitao zašto, a Kramb je rekao da, osim svima znane epizode sa Bakšijem, najgore što strip autor može sebi da priredi je da se zarobi u jednom karakteru. Reče i da je jedini lik kojem je dozvolio da se sve vreme pojavljuje on lično. I verujte, to nije zvučalo egocentrično. Jer Kramb nije superheroj, on je čovek na psihijatrijskoj sofi, koji samog sebe analizira.

Ume da se zeza i drago mu je što je među ljudima koji ga vole. U sali je mnogo ljudi i opuštena atmosfera. Zograf i Đukić lepo vode razgovor, s tim da je Đukić ipak spiritus movens (iako je zamišljeno da on bude prevodilac, a Zograf medijator). Ipak, Đukić je u jednom trenutku napravio „grešku u koracima“ i nije preveo fuck kako bi trebalo, već nekim eufemizmom tipa „ono bezobrazno od čega nastaju deca…“. To je međutim bio pozitivan trenutak, jer je nekolicina ljudi (koji su izgledali kao da su izašli iz Krambovih stripova) povikalo: „Ua cenzura!“, a sve to svega nekoliko minuta nakon što je Kramb pričao kako je u vreme ozloglašenog kodeksa u Mekartijevoj Americi bilo previše cenzure. Sve ovo je samo još više razigralo komunikaciju, Kramb je, shvativši zašto publika negoduje, počeo da bez vidljivog razloga nabraja psovke i svima je jasno da to radi kako bi pokazao da su to samo reči; reči kao i bilo koje druge. Nema ničeg sramotnog u fuck, shit, pussy, cunt

Jovan Ćirilov je sve vreme hvatao beleške i to direktno u Lomovo izdanje „Kakav svet“. DušManje, još uvek u euforiji zbog novog foto-aparata, malo-malo škljocao. Zak je ležerno sedeo na podu. Samir je imao majicu sa nekim Bonelijevim magičnim junakom, a Dejan Kolektor dva nova blistava Komikova izdanja pod miškom, skuvana upravo povodom Krambovog gostovanja. Sara, Gruja, Ilija iz Malagme, Vlada – dobri duh i naravno Vuk, a opet, za razliku od većine manifestacija posvećenih stripu, najveći deo posetilaca sam video prvi put.
 
Po završetku razgovora i konvencijalnog dela programa, ljudi sa svih strana sale počeli su Krambu da postavljaju prilično zanimljiva pitanja. Neko na srpskom, neko na engleskom, manje ili više škakljiva, ali Krambu očigledno sasvim normalna. Šelton i Ajlin sede u prvom redu i rekao bih da je ona prilično ponosna. Onda najzad kraj i početak gužve oko pisanja posveta. Tridesetak ljudi je odmah krenulo ka stolu i matori Kramb je, da pokaže kako je oboren pred tom silom, tada napravio šmekerski gaf. U tom trenutku se navalio unazad, pustio da se sruši sa stolicom, a kada je pao na zemlju napravio je kolut unazad i ustao i pogledao u sve nas sa osmehom. Zabrinuti organizatori su naravno pritrčali, ne razumejući scenu. Sve u svemu, dedica je pokazao da je i te kako vitalan i oran za vratolomije. Onda nam je pisao posvete u nekoj sobici sa strane. Bio je emotivan i raspoložen za slikanje i ćaskanje, zainteresovan za ljude i svakog ko bi mu prišao gledao je sa radoznalošću i blagonaklonim osmehom, iako su ga organizatori branili kao zaštićenu vrstu.
Prvi je po posvetu, još u sali, došao Dušan Makavejev i to je bio dirljiv trenutak. Dva stara majstora, na sceni bez ikakve pompe. Na svaku posvetu Kramb je napisao i mesto i datum. I to Beograd onako kako mi izgovaramo, što jeste možda pomalo dodvoravanje domaćinima, ali svakako je i znak pažnje. Ja sam uzeo posvetu na Komikovog „Frica“, a Mara na „Poslednje dane Čarlsa Bukovskog“. Rekoh DušManu da se osećam kao šiparica koja je došla po autogram. Dule me razumeo otprve. Ali nije me stid, jer Kramb se nije busao u grudi, već je pitao Maru: „Sviđa vam se Bukovski?“. „Sviđa mi se“. „Ja ga isto veoma volim…“ 
 
Izađosmo nekako kroz gužvu ispunjeni dobrom voljom. Na Krambovom licu se videlo da će i on to poneti sa sobom. Pa onda, za kraj, hvala Robertu Krambu. Hvala i Vuku Markoviću i SKC-u. Priredili su nam veče na koje mogu da budu ponosni. Ne zato što je Kramb velika zvezda, a mi zanesene šiparice. Nego zato što je Kramb čiča koji u lice odgovori na svako pitanje. I na kraju, pomalo zbunjeno, pita „a zašto tapšete“? E, pa tapšemo baš zato što nas to pitaš.

Pročitajte još na blogu

Dylan Dog #218 Naslikani košmar

Redovna serija broj :  # 218 Naziv :  “Naslikani košmar” Naziv originala :  “L’incubo dipinto” Scenario :  Michele Masiero Crtež :  Nicola Mari Naslovna :  Angelo Stano Objavljeno u Italiji

Pročitajte dalje »

Kritičkim okom

Kragujevac – drago utočište stripa u Evropi Za samo četiri godine Međunarodna stripska konferencija u Kragujevcu je postala jedna od glavnih manifestacija ovog tipa u Jugoistočnoj Evropi, do te mere

Pročitajte dalje »

KORPA

close