Mali, veseli i plavi (i čudnog imena) – Štrumpfovi 1

Mali, veseli i plavi (i čudnog imena) – Štrumpfovi 1

Izdavač Čarobna knjiga
Godina izdavanja 2014
Scenario Peyo
Crtež Peyo
Naslovna strana Peyo
Originalni naslov Les Schtroumpes noirs ; Le Schtroumpf volant
Broj originalne edicije 1 | 7
Format A4
Broj strana 48
Povez Meki
 

U FOKUSU

Istorija stripa, kako evropskog tako i američkog, beleži niz dela 9. umetnosti koja su, na prvi pogled, bila namenjena najmlađim čitaocima ali su ih čitali i oni sa više godina. U tim su avanturama (npr. „Bima i Buma“ ili „Krcka“) uživali svi, od 3 do 73 godine, naravno na svoj način. Među te univerzalne stripove za sve uzraste spadaju i oni o Štrumpfovima, koje je nacrtao Pejo po sopstvenim pričama ili po scenarijima rađenim u četiri ruke sa I. Delportom.

Davne 1957. (ili 1958.) godine, u prestižnom strip magazinu „Spiru“, u epizodi „Frula sa šest rupa“ stripa „Jovan i Cvrle“ („Johan i Pirlouit“), smeštenog u srednji vek, glavni junaci zabasaju u selo malih, plavih ljudi čudnog imena Štrumpfovi. Njihov autor Pejo (Pjer Kilifor, 1928-1992) verovao je da Štrumpfovi imaju veći potencijal od epizodnog (u čemu ga je podržao i urednik) pa je nacrtao nekoliko kraćih epizoda o njima (prva se pojavila već 1959.g.) koje su naišle na pozitivan odziv publike i tako je počeo njihov samostalni život u kome je strip dostigao evropsku a potom svetsku popularnost i slavu. Legenda kaže da je reč „štrumpf“ nastala tokom jedne večere kada je Pejo zatražio od svog drugara Frankena (tvorca Gaše) da doda so ali mu se umesto prave omakla reč „štrumpf“ na šta mu je Franken odgovorio da vrati štrumpf kad završi sa štrumpfovanjem. Tako je zadesno smišljen ključni termin koji je ime za bića, univerzalni glagol i uzrečica/poštapalica.

Na ovim prostorima Štrumpfovi su se krajem 1960-tih pojavili u „Kekecu“ a bilo ih je u „Stripoteci“ i „Biser stripu“. Mlađe generacije najčešće ne znaju da su Štrimpfovi strip junaci ali ih pamte iz istoimene crtane TV serije (u produkcije Hane i Barbere, stvarane od 1981. do 1989.g.) odnosno jednog celovečernjeg holivudskog (neuspelog) „blokbaster“ filma.

REČ KRITIKE

Beogradski izdavač „Čarobna knjiga“ uvrstio je u svoj izdavački plan objavljivanje kompletnih, hronološki poređanih Štrumpfovskih avantura (17 albuma plus pojedinačne geg epizode) u kvalitetnoj štampi i punom koloru. Tako će mali (visoki su 3 jabuke), plavi ljudi (ni patuljci ni trolovi), koji liče ko jaje-jajetu (uz dva izuzetka), u belim hulahopkama, iz kojih viri repić, i sa belim kapama (nalik onima koje nose patuljci) biti dostojno predstavljeni mladima i onima koji se tako osećaju.

Prvi album čine dve epizode od po 20 tabli, „Crni Štrumpfovi“ i „Leteći Štrumpf“. Već prvom pričom o Štrumpfovima (kao glavnim junacima) autori izmiču šabloni i rade nešto sasvim neuobičajeno: umesto da čitaoce polako upoznaju sa Štrumpfovima, njihovim svetom, navikama i vrlinama oni ih dovode na korak od – istrebljenja. Naime, jednog ne preterano vrednog Štrumpfa uješće „Bzzz-muva“ i on će pocrneti, postati zao i agresivan, voljan samo da ujeda plave Štrumpfove za rep i tako ih preobrati. Očas posla plavci će biti opkoljeni i eliminisani a zlokobno „Gnap! Gnap!“ zaoriće se selom. Ipak, eksplozija polena cveta Tuberoze vratiće sve na svoje mesto pa će srećni plavi Štrumpfovi prirediti veliku zabavu. Humor i gegovi preobraćaju se u intenzivnu stravu i iznenadnu katarzu – i sve to na 20 strana. U tom brzopoteznom upoznavanju sa Štrumpfovima (koje će se tek razvijati) neki likovi već su se nametnuli a otkriveni su poneki kolektivni principi i pravila.

 Po sličnom receptu, mada sa manje tenzija a više humora, razvija se priča o Štrumpfu koji je rešio da leti jer mu se čini da će mu tako bili lepše i lakše (ni on ne voli da radi odnosno da „štrumpfuje“). Epizoda prati njegove (neuspele) pokušaje-eksperimente da postane „leteći Štrumpf“, koji se podudaraju sa razvojem čovekove ideje o letenju, od pravljenja krila od perja ili tkanine, preko balona do raketa. Ipak, tek će magični napitak dići plavog mališu u vazduh da bi on tamo shvatio da ne može da upravlja svojim lebdenjem. Iz te nevolje spasavaju ga drugovi, istina ne baš prefinjeno jer ga nahrane – ciglama. Tako je nesuđeni letač vraćen na tlo (pa i malo dublje) ali on, naravno, time nije zadovoljan jer sada mu se hoće da bude mornar ali, na poslednjoj strani, zbog svoje težine završava na dnu potoka.

Priče o Štrumfovima imaju sve što treba da sadrže dela namenjana deci: malo šale, malo zbilje, zapleta i uzbuđenja te, konačno, malo pouke. Strip je tome dodao i čist crtež, lepu prirodu i dopadljive junake (glavni zloća, veštac Gargamel pojaviće se tek u trećoj epizodi a njegov nevaljali mačak Azrael samo prošeta u „Letećem Štrumpfu“). Svi sastojci „umešeni“ su kako treba, nijedan ne štrči niti preteže pa je ovo, sveukupno, pravi, ljupki strip za sve generacije i sva vremena.

(„Dnevnik“, 2015)

Picture of Ilija Bakić

Ilija Bakić

Ilija Bakić, rođen 1960. u Vršcu, je srpski pesnik, pripovedač, romansijer, kritičar i urednik. Veliki deo književnog opusa mu je vezan za fantastiku i avangardnu književnost, naročito signalizam. Član je Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ i Srpskog književnog društva. Po zanimanju diplomirani pravnik, objavio je više knjiga poezije i proze, među kojima su najpoznatije: Resurekciona seča početnog položaja (1993), Ortodoksna opozicija alternative slobodnog izbora – artefakt 1 (1995), Želite li da besplatno letite? – vizuelna poezija sa Zvonkom Sarićem (1997), Koren ključa, naličje ravnodnevice (1999), Filmovi (2008), Prenatalni život (1997), Novi Vavilon (1998), Dole, u Zoni – internet izdanje (2000), Jesen Skupljača (2007), Nastaviće se… (2008). Zastupljen je u antologijama srpske i jugoslovenske fantastike – Tamni vilajet 2, 3 i 4 (1992), (1993), (1996), Nova srpska fantastika (1994) i Fantastična reč (1997). Saradnik mnogih eminentnih izdavačkih kuća i periodičnih izdanja u Srbiji i urednik bloga Ilijada.

Pročitajte još na blogu