Klopka za Štrumpfove – Štrumpfovi 10

Klopka za Štrumpfove – Štrumpfovi 10

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on email
Share on pinterest
Izdavač Čarobna knjiga
Godina izdavanja 2017
Scenario Peyo
Crtež Peyo
Naslovna strana Peyo
Originalni naslov L’ Apprenti Schtroumpf, Piéges á Schtroumpfs
Broj originalne edicije 13 | 17
Format A4
Broj strana 48
Povez Meki
 

Serija strip albuma u kojima se sakupljene zgode i nezgode Štrumpfova, malog, plavog šumskog naroda nastavlja se, u izdanju vredne „Čarobne knjige“, desetim tomom koji sadrži dva stripa-epizode plus par „Štrumpfastičnih šala“. Pojoa, kao kompletni autor (dakle bez dosadašnjeg redovnog saradnika-scenariste Delporta) neumorno prati šta se dešava među 100 Štrumpfova, u njihovom selu i šumi računajući tu i glavnog neprijatelja jednoobraznih plavaca u belim „špilhoznama“ i sa belim kapicama (osim Velikog Štrumpfa koji je u crvenom). Elem, u čak 32 strane dugoj priči „Štrumpf šegrt“, kao i svaki vredni i posvećeni alhemičar-mag-naučnik Veliki Štrumpf radi dugo u noć i, sledeći uputstva iz knjige, spravlja čudotvorne napitke. Ono što on ne zna jeste da jedan „mali“ Štrumpf želi da nauči taj zanat. Pošto ne uspeva da tačno zapamti recept koji čuje prisluškujući pod prozorom (što će, naravno, izazvati eksploziju) „mali“ pošteno priznaje svom idolu šta želi ali ga ovaj odbija jer je – premlad. Naravno, ovaj pristup je pogrešan (kako li se Velikom Štrumpfu omakao taj nepedagoški propust?) pa „mali šegrt“ na svaki način pokušava da se domogne željene knjige sa tajnim receptima i, ne libeći se kriminalnih radnji, provali u laboratoriju Velikog Štrumpfa ali biva uhvaćen. No, tu njegovim mukama nije kraj – ostali Štrumpfovi reše da ga ismevaju pa mu poture lažni recept koji neće doneti željeni rezultat. Poniženi šegrt se odlučuje na očajnički hrabar i opasan poduhvat – upad u Gargamelovu kuću i krađu njegove knjige recepata. Prerani povratak vešca tera šegrta da iscepa list knjige i samo s njim pobegne. Problem je što na toj stranici ne piše čemu napitak služi. Pošto ne uspe da bilo koga ubedi da proba tečnost (ne mareći za njihovu dobrobit) šegrt je ispija sam i postaje – ružni gušter. Pokušaji Velikog Štrumpfa da ga vrati na staro ne uspevaju pa očajni šegrt ponovo odlazi Gargamelu „na rupu“ i upada u klopku. Požrtvovanost šegrta budi savet ostalih i oni mu pritiču u pomoć, spasavaju ga i vraćaju u pravi oblik. Na kraju su svi Štrumpfovi ponešto naučili iz ove avanture a to bi trebali i čitaoci, oni mali i oni malo odrasliji. Jer, obrazovanje traži strpljenje i opreznost od učenika ali i uviđavnost učitelja. S druge strane, ultimativne zabrane mogu imati suprotan efekat i „razdražiti“ odbijenog. Pejo je anticipirao ono što se ovde moderno zove „dualno školstvo“ a nekada je bilo „jedinstvo teorije i prakse“. Takođe je  jasno i precizno odslikao funkcionisanje „terora većine“ i „vršnjačkog nasilja“ koji imaju pogubne posledice na žrtvu, od njenog poniženja do navođenja na beg iz neprijateljske sredine sa fatalnim ishodom. Fenomen nasilja okruženja nije novijeg datuma a metode njegovog minimalizovanja svakako podrazumevaju i takozvano „senzibilisanje“ odnosno razvijanje svesti o pogrešnosti terora grupe nad jedinkom. Pejo vrlo delikatno otkriva mehanizme nasilja i njegove posledice a nudi i moguće rešenje u vidu homogenizovanja grupe. Naravno, prednost stripa je što nije naglašeno deklamatoran i deduktivan za razliku od rutinskih politikantskih referata ili senzacionalističkih vesti u medijima.

„Klopku za Štrumpfove“ na samo 8 strana postavlja – a ko bi drugi – Gargamel vešto koristeći vrline, mane i slabosti svakog od Štrumpfova: preteranu radoznalost, mrgodnost, obožavanje lepote, deklarativnu mudrost, sklonost prežderavanju, slabost „na ženski šarm“, spremnost na „neslane šale“ pa, konačno, i brzopletu želju da se pomogne onima u nevolji. Očito je da se sve osobine, i dobre i loše, ako neko ima zle namere mogu iskoristiti protiv potencijalne žrtve. Gagamelova je namera da Štrumpfove pretvori u svoje robove (sa sve bukagijama na njihovim nogama) što mu i uspeva, barem za kratko i za malo, jer Veliki Štrumpf beži iz klopke a onda krene u akciju spasavanja. Njegov „lek“ za Gargamela isti je kao i onaj koji je veštac primenio – korišćenje slabosti za postizanje cilja – što znači korišćenje Gargamelove ljubavi prema zlatu koja ga odvodi u zatvoreni kovčeg. Tako svako dobija ono što je želeo ali ne i kako bi želeo – baš tako veli i poslovica „Pazite šta želite jer vam se može ostvariti.“

Pejo lako i lepršavo, zahvaljujući svom talentu, pripovedačkoj i crtačkoj veštini, gradi priče na osetljivoj razmeđi između bezbrižne zabave i seriozne pouke. Šale, avanture, infantilnost uz poneku ne baš prijatnu scenu zapleteni su, nenametljivo a efikasno i efektno, u strip koji svakako zaslužuje pažnju.

(„Dnevnik“, 2017.)

Ilija Bakić

Ilija Bakić

Ilija Bakić, rođen 1960. u Vršcu, je srpski pesnik, pripovedač, romansijer, kritičar i urednik. Veliki deo književnog opusa mu je vezan za fantastiku i avangardnu književnost, naročito signalizam. Član je Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ i Srpskog književnog društva. Po zanimanju diplomirani pravnik, objavio je više knjiga poezije i proze, među kojima su najpoznatije: Resurekciona seča početnog položaja (1993), Ortodoksna opozicija alternative slobodnog izbora – artefakt 1 (1995), Želite li da besplatno letite? – vizuelna poezija sa Zvonkom Sarićem (1997), Koren ključa, naličje ravnodnevice (1999), Filmovi (2008), Prenatalni život (1997), Novi Vavilon (1998), Dole, u Zoni – internet izdanje (2000), Jesen Skupljača (2007), Nastaviće se… (2008). Zastupljen je u antologijama srpske i jugoslovenske fantastike – Tamni vilajet 2, 3 i 4 (1992), (1993), (1996), Nova srpska fantastika (1994) i Fantastična reč (1997). Saradnik mnogih eminentnih izdavačkih kuća i periodičnih izdanja u Srbiji i urednik bloga Ilijada.

Pročitajte još na blogu

Džipsi: Ciganska zvezda

Prvi album Džipsija “Ciganska zvezda” je nešto najbolje što su autori dali ovom serijalu. Sledi najpre blagi, a zatim nagli pad kvaliteta. Početak priče o Džipsiju personifikacija je svega što

Pročitajte dalje »

Robert Kramb

“Ostaću zabeležen u istoriji kao sjajan umetnik. To će biti moja osveta.” I (p)ostao je, želeli mi to ili ne. Mizantrop, osobenjak, andergraund stripotvorac, buntovnik – šeširom i stripovima – gospodin Robert Kramb!

Pročitajte dalje »

KORPA

close