Ukratko:
Maglovita londonska noć nije sprečila četvoro prijatelja da potraže razonodu u vidu plovidbe Temzom. Ali, i najbolji planovi se često izjalove, te se samo 1 živ vraća na obalu – Piter Hamilton.
Ostale je masakrirao:
a) Piter himself, u nastupu ludila;
b) raspevani zombi sa mesarskom kukom;
Hamilton senior angažuje Dilana da dokaže sinovljevu nevinost.
Tada taze scenarista, mladi i perspektivni Klaudio Kjaveroti nam na pocetku svoje ‘kad porastem bicu Sklavi’ faze donosi pravu splatter horor pricu, u maniru kultnih tres filmova strave i uzasa B produkcije.
U pocetku, Dog se ziv polomi da dokaze neduznost klijentovog sina, a na ruku mu ide to sto se zlocini nastavljaju po istom obrascu uprkos tome
sto je jedini osumnjiceni u zatvoru. U oci upada njegova pocetna skepsa prema prici starog Hamiltona – detalj koji ce se cesto ponavljati kroz serijal
– Dilan je veliki skeptik uprkos svemu sto mu se dešava.
“Prica o čoveku bez prošlosti”
Ključni detalj ove price se desava negde na sredini stripa: Dilan ‘potpuno slucajno’ natrcava na starijeg coveka koji mu pripoveda o nesmirenoj dusi
Bazila Vosena koji je pre 100 godina nevino pogubljen i koji je iz nekog razloga bas sad resio da se vrne. Tu je i caka: starac koji ovo prica Dilanu je Sajmon, decak koji je Bazilu podmetnuo ubistvo. Tu imamo visestruki paradoks – Sajmon sve ove dogadjaje sanja 100 godina ranije i u snu prevazilazeci granice vremena i prostora na neki nacin se iskupljuje, jer nam govori da je on kriv za Bazilovu smrt (kao i za smrt njegovih ‘zrtava’). To mu je i poslednje sto ce uciniti, jer ce ga iste noci, noci nakon Bazilovog vesanja, doticni obesenjak lisiti zivota …a govorio je u ropcu da ce se vratiti za ‘godinu, deset ili sto’ (laze na samrtnom casu, ccc :)).
Takodje, tragican je i slucaj porodice Hamilton: otac koji nije u stanju da se suoci sa monstruoznoscu svoga sina, pocinje i sam da ubija ne bi li ga zastitio i skinuo sumnju sa njega.
Sam finis price, iako na prvi pogled uzasno zbrzan, je toliko zajebano efektan da ga mozemo nazvati fenomenalnim. Svakako, jedan od boljih
“preokreta na poslednjoj stranici”.
Sto se crteza tice, Korado Roi naprosto trijumfuje. Noc, reka, magla, senke, krv. Tako jezivo opipljivi i stvarni, teski i opori. Malo ko mu moze parirati po pitanju atmosfericnosti.
Jos jedan detalj. Pesmica ‘London bridge’ kojom nam se ubica najavljuje, nam u jednoj strofi otkriva i rasplet:
Suppose the man should fall asleep, Fall asleep, fall asleep, Suppose the man should fall asleep? My fair lady.
