Bezgranična moć prepotopskog užasa – Mitovi o Ktuluu

Bezgranična moć prepotopskog užasa – Mitovi o Ktuluu

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on email
Share on pinterest
Izdavač Darkwood
Godina izdavanja 2018
Crtež Alberto Breccia
Naslovna strana Alberto Breccia
Originalni naslov Los mitos de Cthulhu
Broj strana 128
Format A4
Edicija Jezovnik
Povez Tvrdu
 

Prevođenje umetničkih dela iz jednog u drugi medij večiti je zanatsko-stvaralački izazov sa vrlo neizvesnim/promenjivim rezultatima. Ipak, brojne neuspešne adaptacije nisu obeshrabrile one voljne da reči pretvaraju u slike (statične ili pokretne) odnosno „nepomične“ slika u „pomične“. Agilni strip izdavač „Darkwood“ obradovao je znatiželjne čitaoce albumom „Mitovi o Ktuluu“ koji sadrži devet segmenata nastalih na osnovu priča kultnog horor autora Hauarda Lavkrafta (1890-1937) i oživljenih potezima pera i četkica majstora Alberta Breće (1919-1993). Između stranica ispisanih slovima i tabli sa crtežima posredovao je još jedan umetnik – adaptacije je sačinio Norberto Buskaglija i njegova se uloga u stvaranju ovog dela nikako ne sme zanemariti jer je Lavkraft pisac koji svoje priče ne temelji isključivo na akciji, na fizičkoj radnji tipa „junak je išao od tačke A do tačke B i na putu mu se dogodilo to-i-to“. U Lavkraftovim pričama, naravno, postoji i taj nivo dešavanja ali itekako ima i „statičnih“ segmenata sa svakovrsnim pojašnjenjima ili spekulacija te razmišljanjima, dilemama i sumnjama junaka. Lavkraft je majstor stvaranja i razvijanja tenzija, teskobnih atmosfera odnosno građenja opipljive, gušeće nelagodnosti. U dostizanju ovih ciljeva on je koristio sva dostupna mu sredstva, od znanih obrazaca (ukleta mesta i građevina, mistična znanja) do česte, manirističke (i preterane) upotrebe pojedinih termina (čudesno, gnusno, zlo, prokleto). Krajnji rezultat svih tih napora jeste proza vrlo specifične atmosfere, prepoznatljive tematike, zapleta odnosno raspleta. Lavkraft je niz priča zasnovao na premisi postojanja skrivenog i trenutno primirenog zla nezemaljskog porekla koje je sposobno da bez muke uništi ljudski rod. Naznake postojanja tih „starih“ bića koja su postojali pre pojave čoveka – a koja on nije u stanju čak ni da racionalno pojmi – ili njihovih inkarnacija vidljive su u bizarnim dešavanjima u izolovanim gradićima, među izgubljenim ruševinama ili u susretima sa neobičnim kreaturama. Junaci priča kao obični, normalni ljudi spoznaće strah i užas koji seže do primarnih nivoa njihove ličnosti i, zbog tako dubokog potresa u temeljima svog bića, neće više biti oni koji su do tada bili. Lavrkaft govori o kratkotrajnim, krhkim obrazinama civilizovanosti ispod kojih su slojevi animalnih reakcija i neprestanog straha od uništenja u najstrašnijim fizičkim i duševnim mukama; a ti primerni slojevi mogu izroniti na površinu u svakom trenutku (kao što i prepotopsko zlo može izmileti iz dubina podzemlja i mora).

Egzistencijalni užas koji Lavkraft opisuje (škrto u odnosu na kitnjaste opise drugih tema) a bogato naznačuje u senkama i slutnjama valjalo je pretočiti u novi medij – u strip kao spoj teksta i slika koji poseduje sopstvenu dinamiču logiku. Zadatak adaptacije izvršio je Norberto Buskaglija vrlo korektno mada ne i bez teškoća (što je vidljivo u segmentima punim teksta a bez slika); strip kvadrati poprilično su opterećeni tekstom što je bitno usporilo ritam i ograničilo crtež tako da je, u krajnjem, ovaj rad vrlo blizu formi ilustrovane priče. Da krajnji rezultat, ipak, bude strip zasluga je proverenog majstora Alberta Breće koji je svoj zanat pekao na brojnim rutinskim strip zadacima (kaubojcima, ratnim, krimićima) da bi dostigao do remek-dela kakva su „Mort Cinder“, „Če“, „Etenaut“ ili „Izveštaj o slepima“. Sa tako bogatim iskustvom koje podrazumeva i mnoge crtačke eksperimente i egzibicije (čak i u krimićima) Breća je mogao da bira kakav će biti vizuelni lik Lavkraftovih fantazija i fantazmagorija. Kako bi potcrtao „normalnost“ Breća „običan“ svet crta realistično (što važi i za građevina, naselja); što je prisustvo natprirodnog, zlog i zloslutnog veće to su i oblici apstraktniji pa su zgrade i lokaliteti groteskniji a čudovišta amorfna, bez lako prepoznatljivih (u petparačkoj mas produkciji uobičajenih) oblika. Gledalac često mora da se dobrano zagleda u crtež i u linijama, tačkama i mrljama sam „izgradi“ lik moćnih monstruma. Ovakav crtački stil svakako je izazovan, intrigantan i inovativan (omogućen je, u krajnjem, i dužinom-kratkoćom stripova, uglavnom od 5 do 15 tabli) te zahteva aktivno učešće konzumenata. Naravno, pošto su priče crtane u dužem vremenskom periodu od 1972. do 1975. primetni su i stilski pomaci (u većim ili manjim „dozama“ realističkog crteža) koji, sveukupno, doprinose vizuelnom bogatstvu i atraktivnosti albuma.

Rečju, „Mitovi o Ktuluu“ su izuzetan spoj Lavkraftovih mračnih vizija o ljudskoj nemoći spram užasa koje kriju njegova psiha, svet i svemir i majstorski osmišljenog i realizovanog Brećinog grafizma koji je sve te vizije, potpomognut Buskaglijinim funkcionalnim adaptacijama, zaokružio u sjajan strip.

(„Dnevnik“, 2019.) 

Ilija Bakić

Ilija Bakić

Ilija Bakić, rođen 1960. u Vršcu, je srpski pesnik, pripovedač, romansijer, kritičar i urednik. Veliki deo književnog opusa mu je vezan za fantastiku i avangardnu književnost, naročito signalizam. Član je Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ i Srpskog književnog društva. Po zanimanju diplomirani pravnik, objavio je više knjiga poezije i proze, među kojima su najpoznatije: Resurekciona seča početnog položaja (1993), Ortodoksna opozicija alternative slobodnog izbora – artefakt 1 (1995), Želite li da besplatno letite? – vizuelna poezija sa Zvonkom Sarićem (1997), Koren ključa, naličje ravnodnevice (1999), Filmovi (2008), Prenatalni život (1997), Novi Vavilon (1998), Dole, u Zoni – internet izdanje (2000), Jesen Skupljača (2007), Nastaviće se… (2008). Zastupljen je u antologijama srpske i jugoslovenske fantastike – Tamni vilajet 2, 3 i 4 (1992), (1993), (1996), Nova srpska fantastika (1994) i Fantastična reč (1997). Saradnik mnogih eminentnih izdavačkih kuća i periodičnih izdanja u Srbiji i urednik bloga Ilijada.

Pročitajte još na blogu

Kolekcionar – Magijski strip realizam

Kolekcionar je bizarna ličnost i pojava, ingeniozni sakupljač egzotičnih artefakata, nadljudski sposoban i vešt, neumoljiv u ostvarenju svojih namera. Njegov neodljivi smeh na rubu usana oivičen brkovima, elegantno odelo i

Pročitajte dalje »

Kit beo kao smrt

Šabute – Mobi Dik (Besna kobila 2015) Šabute je rasteretio Melvilovo delo i uspeo da zadrži i dočara svu privlačnost Mobi Dika, a ujedno je izbegao zamku da napravi još

Pročitajte dalje »

KORPA

close