Velika moć malog Šninkela

Na svetu zvanom Daar, vekovima besni borba između armija troje besmrtnika, a najgore u toj zbrci, po prirodi stvari prolaze najslabiji – simpatična, patuljasta stvorenja, Šninkeli. Ali nakon jedne od bezbrojnih bitaka bez pobednika, preživelom Šninkelu po imenu J’on obraća se Tvorac lično, izričući strašnu pretnju – uništiće Daar ako za pet sunčevih preklapanja ne zavlada potpun i trajan mir. Istovremeno, dodeljuje J’onu zadatak da se pobrine da mira bude i dariva ga velikom moći kako bi mogao da ga ostvari, ne objasnivši mu u čemu se ona sastoji i kako funkcioniše…

Dakle, ovo je priča o mesiji, ili, tačnije, Van Amov veoma uspeo pokušaj da preispita koncept mesijanstva iz nekog drugog ugla i uveri se kako fukkcioniše. J’on za početak, uopšte nije tipičan materijal za mesiju. U njegovo vreme stara religija Daara je gotovo zaboravljena, tako da u njega nije ugrađeno nikakvo strahopoštovanje spram U’na, Tvorca svetova, kamoli klasičan religijski/mesijanski fanatizam. Štaviše, J’on ne oseća nikakav entuzijazam za svoju misiju. Da ga okolnosti i sledbenici koje je stekao ne guraju neprestano napred, on bi odustao od svega još na početku puta. Sklon je oklevanju i kukumavčenju na svakom koraku, samosažaljenu, zakeranju što mu ništa ne ide od ruke kad ne ide, ili što ne ide bolje kad se stvari poprave, duboko uveren da je Tvorčev zadatak trebalo poveriti nekom drugom.

Poseban osvrt zaslužuje njegov nesuzdržan odnos prema suprotnom polu. Kroz najveći deo priče J’onova verna senka je G’vel, Šninkelska Famme fatale. J’on uopšte ne pokušava da suzbije svoju (normalnu, svetovnu) požudu prema devojci, štaviše,, u nebrojenim prilikama je pokušao da je utaži. G’vel je ta koja unosi neophodnu dozu hladnoće u njihov odnos, preko potrebnu da ovo ne bi preraslo u delo dostojno Sepijerijeovog opusa – ona je njegov najverniji i najvatreniji sledbenik, ubeđena da J’on pripada istoriji, a ne njoj, drži ga na odstojanju uprkos svojim željama. Ovde bi se moglo reći da na taj način uspeva bolje da manipuliše njime i odlukama koje on donosi, ne bez razloga, ali to je u ovom slučaju sporedni efekat njenog verskog ubeđenja, nikako posledica svesne namere. Vremenom se njihova osećanja pretaču u ljubav, ali tada mesijanstvo ponovo stupa na scenu – J’onova misija se nemilosrdno stara da bude ispunjena, vremena i prostora za romantična osećanja jednostavno nema. G’vel je bila u pravu, njeno kajanje zbog toga nema značaja.

S tim u vezi, vrlo je zanimljiva scena seksa sa Proročicom. J’onu je potrebno proročanstvo koje će mu pokazati put ka uspehu, ali za to treba da se obrati Proročici Folgi – on je Mesija,, nosilac poruke, ali bez sposobnosti uvida u budućnost. Proročica pristaje da mu pomogne, ali postoji kvaka – ona je sposobna da proriče samo u stanju ekstaze. Zbog toga deli svoju postelju sa Šninkelom. Proroštvo i mesijanstvo se sparuju. Da li je rezultat samo posledica seksualnog zadovoljstva, ili se radi o nečemu malo dubljem – činu oplodnje, rađanju proročanstva kao deteta/ploda spoja dve sile? Da li pisac govori da je Mesija, uzevši Proročicu da bi od nje dobio odgovarajuće proročanstvo, zapravo sam (pro)kreirao isto, sam sebi zapravo zacrtao put? I da li ste primetili koliko Folga ima dece?

Zanimljiv je i Van Amov odnos prema izdaji. I Šninkel je, poput Isusa, prokazan od strane jednog od svojih „najvernijih“ sledbenika zarad novca. Međutim, za razliku od Isusa, J’on nije mogao da zna, pa tako nije ni predvideo Ar’tovu izdaju. Zato je njegov iskren oproštaj podaren ubrzo nakon tog čina Van Am prikazao većim od Isusovog, upravo zbog tog nedostatka predznanja. Pisac međutim, nije ni izbliza tako milosrdan. Ar’t ubrzo gine od istih ruku od kojih je očekivao isplatu za svoje nedelo, dok J’on simbolično hoda preko jezera kiseline u kome su razložene njegove kosti.

A J’onov Zadatak? I velika moć? Osuđen od strane glavara svog naroda i razapet na Monolit poput Isusa na krst, J’on otkriva ono što je u epizodi sa Ar’tom već naslutio, da se moć koju mu je Tvorac podario zapravo sastoji u praštanju. U praštanju nedela koja su nam naneta postižemo da mačevi konačno budu uvučeni u korice i željeni mir nastupi. Postižemo spasenje. I ponovo Van Am u komparaciji sa Isusom daje prednost „faličnijem“ mesiji, J’onu. Njegov život je cena i žrtva, ali dok se Hrist žrtvuje zarad vere i vernika (diskutabilno, može biti šire shvaćeno, ali postavimo ovde to kao tezu) Šninkel se žrtvuje za spašenje celog sveta. Time je krug naizgled zatvoren, misija mesije dovršena, Tvorčeva milost povraćena i Daar spašen. Ali na scenu stupa neko sasvim treći.

N’om. Jeretik koji se u davnom vremenu proglasio za Boga i zbog koga je U’n, Tvorac, i osudio Šninkele i njihov svet na epohe patnji i propadanja. On preuzima J’onovu ulogu i proširuje je, pojavljuje se na koncu priče kao Antimesija. Mesija izvan religije, ono što J’on, i pored svega, nije bio, i zato nije mogao da vidi širu sliku ma koliko se trudio. N’om je taj koji obznanjuje nakon J’onove smrti narodima Daara da su sve njihove nedaće bile nepotrebne. Da su prošli kroz svoje muke ne da bi naučili lekciju, već da bi bili naučeni lekciji. Suptilna razlika, ali ogromna, jer ukazuje na odnos Tvorca prema svojim tvorevinama. On ne vidi žitelje Daara kao svoju decu već kao svoje igračke. To je tačka u kojoj religija u očima vernika gubi smisao a Bog poštovanje. Tačka u kojoj božji plan propada, ali i sve ostalo. Nastupa preokret. Žrtva je uzaludna.