Bez posustajanja u nove avanture – Džeremaja, jedanaesti tom

Bez posustajanja u nove avanture – Džeremaja, jedanaesti tom

IzdavačČarobna knjiga
PovezTvrdi
Broj strana144
ScenarioHuppen Hermann
CrtežHermann Huppen
Naslovna stranaHermann Huppen
Originalni naslovLe panier de crabes / Le Caïd / Un gros chien avec une blonde
Broj originalne edicije31-33
 

Jedanaesti tom strip serijala „Džeremaja“ scenariste i crtača Hermana Ipena (1938) koji je upravo ovih dana, na radost osvedočenih stripoljubaca, objavila agilna „Čarobna knjiga“ u standardno kvalitetnom izdanju (tvrdi povez, pun kolor i vrhunska štampa), sadrži tri epizode: epizodu 31 – „Zmijsko leglo“ (originalno objavljena 2011), 32 – „Bos“ (2012) i 33 – „Veliki pas s plavušom“ (2014). Više od trideset godina od započinjanja serijala (prva epizoda se pojavila 1979) Herman ne posustaje;  uprkos respektabilnom životnom dobu (u vreme rada na ovim epizodama „prebacio“ je sedamdesetu) bezmalo svake godine objavljuje novu avanturu dvojca Džeremaja i Kurdi (a ovaj serijal nije jedino što radi već paralelno objavljuje i druge albume za koje scenario najčešće piše njegov sin Iv). U svakom slučaju, „Džeremaja“ je Hermanov prvi samostalni serijal i – najdugovečniji! Nekada mladići a sada momci u punoj snazi, Džer i Kurdi i dalje krstare uzduž i popreko nekadašnjih Sjedinjenih Američkih Država razorenih međurasnim sukobom i bez funkcionalne centralna državna administracija umesto koje su se u veliku igru golog opstanka ili propasti su umešali novi-stari „igrači“ – kriminalci svih vrsta i fela. Jednom sjajna civilizacija ustupa mesto primarnijim principima: nasilju, pljačkama, ubistvima i teroru; da bi se održale manje zajednice moraju da se organizuju i uspostave kakve-takve institucije reda i zakona koje obične ljude brane od kriminalaca i osiguravaju im „zadovoljavanje“ osnovnih životnih potreba. Ali, svaka vlast ima cenu sa „pratećim“ tekovinama: besomučnim izrabljivanjem masa, korupcijom i (zlo)upotrebom moći za sitno i krupno reketiranje. Ipak, stvari se menjaju pa ni Hermanova pozornica nije ista kakva je bila pre 30-tak godina; isprva je srušeni svet ličio na Divlji zapad ali se situacija postepeno menja u korist obnove tehnologija i tržišne ekonomije. Džer i Kurdi sve češće nailaze na uspešne gradove sa slojem bogataša i svakovrsnih moćnika koji žive izdvojeno od manje-više siromašnih masa i skloni su svakovrsnim porocima i dekadenciji. Tako dvojac, pošto se Džer dopadne raskalašnoj naslednici, uživa u luksuzu vile sa bazenima i poslugom dok se iza sjajnih fasada kuju zavere za otimanje bogatstva (makar i po cenu bratoubistva). Gomila snobova oduševljava se performansom umetnika u usponu dok služavka, ni kriva ni dužna, životom plaća gazdine mahinacije. Džer i Kurdi biće angažovani da brane umetnika ali to neće sprečiti definitivni raspad moćne porodice…

Dalje putovanje kraj razrušenih autoputeva dovodi lutalice, u epizodi „Bos“, u gradić kraj napuštenog lina-parka u vreme kada jedna banda pokušava da zauzme teritoriju druge. Džeru i Kurdiju pomaže momak koji ima problem sa majkom alkoholičarkom nevoljnom da sinu dozvoli da se oženi. Gradske tenzije eskaliraju u otvoreni sukob sa pucnjavom i pogibijama; Džer ne uspeva da se izvuče sa borbene linije pa mu Kurdi juri u pomoć iako je trešten pijan! Komične situacije sa pijanim Kurdijem koji baulja po „frontu“ pod velom dima i prašine smenjuju se sa surovim razrešenjem sudbina glavnih aktera u halama luna-parka. Konačno, policija, uprkos obećanju da se neće mešati, zaključuje da sav cirkus predugo traje i nimalo nežno razdvaja sukobljene… U epizodi „Veliki pas s plavušom“ kapriciozna plavuša u najboljim godinama, koja šeta opasnog psa, zapaža Džeremaju i nudi mu večeru u četiri oka što ovaj odbija potvrđujući da je „otrov“ za žene iako nije ženskaroš. No, kad otkrije da je Kurdi nestao, Džer prihvata pomoć plavušinog telohranitelja kako bi našao druga; Kurdi je otet u organizaciji starog protivnika Stoundriža kako bi se namirili dugovi iz prošlih vremena i starih epizoda. Potraga za Kurdijem vodi do luke u magli što Hermanu omogućava da se majstorski poigrava senkama. Pošto loši momci budu eliminisani Kurdi odlazi da se obračuna sa nalogodavcem otmice a Džer ispunjava obećanje da će, ako kraj bude srećan, otići na ponuđenu večeru…

Herman osnovni zaplet strip priča obogaćuje prizorima života običnih ljudi te humornim pasažima odnosno autocitatima i parafraziranjem znanih situacija. Svojevrsni likovni kuriozum je epizoda „Zmijsko leglo“ u kojoj se Herman vratio klasičnom crtež koji se naknadno boji (kako je i započeo serijal) dok su ostale spizode rađene u maniru druge „faze“ serijala – u punom akvarelu. Ovaj postupak posebno je ubedljiv u scenama koje se dešavaju kada je svetlo slabo (noć, sumrak, magla) i tada je Hermanova četkica odista majstorska.

Rečju, Hermanov „Džeremaja“ neprestano razgranava i produbljuje svoje priče kontinuirano pomerajući kvalitete serijala ali i celokupnog korpusa naučnofantastičnog stripa. Lepo je videti staru legendu koja je i dalje u izvrsnoj formi.

Ilija Bakić

Ilija Bakić

Ilija Bakić, rođen 1960. u Vršcu, je srpski pesnik, pripovedač, romansijer, kritičar i urednik. Veliki deo književnog opusa mu je vezan za fantastiku i avangardnu književnost, naročito signalizam. Član je Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ i Srpskog književnog društva. Po zanimanju diplomirani pravnik, objavio je više knjiga poezije i proze, među kojima su najpoznatije: Resurekciona seča početnog položaja (1993), Ortodoksna opozicija alternative slobodnog izbora – artefakt 1 (1995), Želite li da besplatno letite? – vizuelna poezija sa Zvonkom Sarićem (1997), Koren ključa, naličje ravnodnevice (1999), Filmovi (2008), Prenatalni život (1997), Novi Vavilon (1998), Dole, u Zoni – internet izdanje (2000), Jesen Skupljača (2007), Nastaviće se… (2008). Zastupljen je u antologijama srpske i jugoslovenske fantastike – Tamni vilajet 2, 3 i 4 (1992), (1993), (1996), Nova srpska fantastika (1994) i Fantastična reč (1997). Saradnik mnogih eminentnih izdavačkih kuća i periodičnih izdanja u Srbiji i urednik bloga Ilijada.

Pročitajte još na blogu

O repovima mačka Frica

Robert Kramb je tu negde oko sedamdesete. Lice mu je vidljivo starije nego u dokumentarcu Terija Zvigofa, ali duh mu je mlad i vrcav. Brzo misli i uvek traži potvrdu

Pročitajte dalje »

PULP

Pedigre Eda Brubakera i Seana Phillipsa u proizvodnji prestižnih kriminalističkih stripova nema ni potrebe posebno isticati.

Pročitajte dalje »