“Parker Ričarda Starka – Firma“ Darvin Kuk; izdavač Darkwood, 2015.
Među mnogim autorima koji su u temeljima svog shvatanja krimića imali čistokrvnu „tvrdu školu“, započetu pre II svetskog rata, bio je i Donald E. Vestlejk (1933-2008). Pišući pod pseudonimom Ričard Stark stvario je lik Parkera, ubice i pljačkaša koji će biti junak 24 romana, počev od „Lovca“ objavljenog 1962. godine. Parker, čije su generalije nepoznate (a možda mu Parker i nije pravo prezime), kriminalac je bez sentimentalnosti, dilema i griže savesti, velike snage i spretnosti, vrlo oprezan, promišljen i nemilosrdan. Njegov lični kod časti i ponosa podrazumeva poštovanje date reči, odnosno poštenje koje isključuje izdaju i prevaru kolega u poslu. Parker je „slobodnjak“, nevezan za mafiju ili druge organizacije/sindikate kriminala; nije gramziv, „radi“ da bi stekao novac koji, mada voli luksuz, umereno troši. On je praktičan i prilagodljiv te, konačno, zadovoljan sobom. No, u promenjivom svetu interesa i podela tržišta nije lako opstajati; s jedne strane su policajci i objekata Parkerovih aktivnosti (bankari, biznismeni), a s druge bivši drugovi koji su ga izdali, neverne devojke i, konačno, predstavnici organizovanog kriminala. U „prvom slučaju“ iz romana „Lovac“, Parkera, nakon uspešne pljačke, izdaju i upucaju kompanjon i dotadašnja devojka; on se vraća iz mrtvih u Njujork da bi se osvetio. Iako uspe da se dođe do krivaca on se zamera kriminalnoj organizaciji kod koje je njegov novac. U finalu „Lovca“ Parker dobija ono što traži ali računi sa organizacijom nisu izmireni.
Drugi Vestlejkov roman i druga strip adaptacija Darvina Kuka, pod nazivom „Firma“, nastavak je Parkerovih avantura. Iako je plastičnom operacijom promenio lice i izbegavao da „upadne u oči“ Parker biva otkriven od članova krimi organizacije, Firme. Pošto uspe da preživi napad plaćenog ubice, Parker kreće u otvoreni rat sa Firmom, poziva svoje drugove, kriminalce slobodnjake da napadaju Firmine poslove sve dok on ne uspe da uđe u trag gazde ogranka koji ga proganja. Ali, da bi se osigurao za ubuduće Parker, pre raščišćavanja računa, sklapa dogovor o daljem nenapadanju sa gazdinim naslednikom. Na kraju se čini da je primirje uspostavljeno i da Parker više nije tražena meta pa se, solidno novčano obezbeđen, vraća mirnom životu – do sledeće epizode. „Firma“ je prava oda otporu mračnim sistemima, slobodnoj inicijativi i posvećenosti cilju – iako je smer delovanja, iz perspektive društva, štetan. Parker je individualac starog kova „sa dušom“ u sukobom sa bezličnim, modernim (birokratskim) mašinerijama kriminala i otuda zadobija simpatije čitalaca.
Darvin Kuk (1962), dizajner i animator, strip scenarista ili crtač Betmena, Spajdermena, Supermena ili Spirita, vestern i zombi storija, od 2009.g. adaptira Parkera (u 4 grafičke novele). Ilustracije/crteži ove priče na gotovo 150 strana spoj su realističnog i karikaturalnog, prepoznatljive grafičke stilizacije koja podrazumeva dinamičku upotrebu bele-crne-plave boje čime je atmosfera 1950-tih (od arhitekture, mode, izgleda kola do reklamnih panoa) oplemenjena patinom prošlosti koja je bila „bolja“. Novitet ove epizode je Kukovo dovitljivo rešavanje paralelnih događanja; naime, usred stripa ubačen je broj „Nedeljnika krimi ispovesti – Doušnik“ koji donosi (tekstualnu) priču o pljački kluba „Kokatu“ sa sve ilustracijama, koju je napisao Ričard Stark. Slede strip novine „Sportski pregled – Trka“ o konjski trkama (i prevarama na njima) pa dve priče o prenosu „prljavog“ novca i organizovanom kockanju – svaka od ovih storija iscrtana je drugačijim stilom i ispisana drugačijim slovnim fontom. Pošto se iščitaju ovi „dodaci“ grafička novela se nastavlja u stilu pre prekida. Ovaj iskorak iz jedne forme predstavljanja pogodbene realnosti u drugu pravo je osveženje koje potvrđuje da Kuk nije rutinirani strip autor već da je voljan da napravi i pomake u formuli koja je već donela zadovoljavajuće rezultate a štp podrazumeva naglašeno filmsko kadriranje praćeno kratkim i brzim rezovima kojima se komponuju dinamične table za kojima slede statične table sa dominantnim gustim tekstom objašnjenja neke situacije. Sveukupno, Kuk uspešno radi svoj posao „adaptacije i ilustracije“ koji se oslanja na prozni predložak ali gradi i uverljiv strip/grafičku novelu.
Pejo i Delport ovom su pričom uzdrmali svoj svet jer do tada su Štrumpfovi, iako očito muškog roda, bili bezazleni i bezgrešni po pitanju drugog pola i ljubavi.
Kada (i ako) se razmišlja i raspravlja o stripu, posebno o njegovim počecima, nameće se pitanje uslovljenosti sadržaja mestom na kome se pojavljuje.
Svetom vlada zaraza koja kod ljudi dovodi do mutacija i pretvara ih u nakaze i čudovišta. Druuna, jedna od malobrojnih koji nisu zaraženi, pokušava da preživi u takvom svetu i nađe lek svom mužu koji nosi virus u sebi.
Smeh i suze Izdavačka kuća Sirius production je tokom beogradskog Salona stripa u SKC-u objavila Mali cirkus Freda Aristidesa. Sirius već nekoliko godina s opreznim ritmom objavljuje albume serijala Filimon
