Mesečev ples i druge zgode – Štrumpfovi 6

Mesečev ples i druge zgode – Štrumpfovi 6

Izdavač Čarobna knjiga
Godina izdavanja 2016
Scenario Peyo
Crtež Peyo
Naslovna strana Peyo
Originalni naslov Le faux Schtroumpf ; Le centième Schtroumpf
Broj originalne edicije 4 | 6
Format A4
Broj strana 48
Povez Meki
 

Šesti album iz serije sabranih avantura Štrumpfova (izdavač Čarobna knjiga, 2016), koje je stvorio i crtao legendarni Pejo (1928-1992) a u smišljanju priča mu pomagao Ivan Delport, donosi dve priče-epizode od po 20 tabli; za dostizanje punog stripalbumskog obima od 48 strana njima će biti dodato i par „Štrumpfastičnih šala“ odnosno geg tabli.

Prva dogodovština naslovljena je „Lažni Štrumpf“ a pomenuti lažnjak je, ko bi drugi nego – Gargamel. On je, željan osvete, smućkao čarobni napitak koji ga je pretvorio u malog plavog šumskog vragolana. Transformacija ipak nije idealna jer Gargamelu-Štrumpfu nedostaje repić pa zli čarobnjak mora da improvizuje i nalepi sebi na stražnjicu obojeni komad drveta. Konačan izgled „lažnjaka“ toliko je uverljiv da mačak Azrael poželi da se pogosti pa Gargamel mora da beži iz sopstvene kuće. Napolju ga čeka druga nevolja: mada je bio u selu Štrumpfova zaboravio je put do njega. No, poznavanje navika neprijatelja odvešće ga gde treba – do polja salsaparile na kome zatiče dežurnog izjelicu koji će ga odvesti u selo. Pošto niko ne sluti da se uljez može uvući u „plave“ redove Gargamel nema previše problema da sprovede svoje podle planove (trovanje hrane, rušenje mosta) ali biće da ili on nije vičan svom poslu ili Štrumpfove čuva neka viša sila jer ni jedan plan ne uspeva. Čak šta više – jedini koja će pasti u reku je upravo lažni Štrumpf (možda i tamo važi, malo modifikovana, poslovica „ko drugome jamu kopa…“). Naravno, Štrumpfovi ne ostavljaju svoje u nevolji pa spasavaju i lažnjaka. Ali, njemu otpada repić koji će neko pronaći i odneti Velikom Štrumpfu a ovaj će, pošto već zna da je most sabotiran, sabrati dva i dva i… Posle urnebesne jurnjave Gargamel se zatvara u laboratoriju Velikog Štrumpfa i tamo muti napitak koji treba da ga vrati u pravi oblik. Štrumpfovi neće uspeti da provale vrata na vreme, Gargamel će popiti napitak i vratiti se u prvobitni oblik ali, opet, s jednom falinkom – ostaće mali kao Štrumpfovi pa će biti zarobljen i izveden iz sela a onda će Veliki Štrumpf zatražiti da mu dodaju „veliki nož“ i… Mnogo je pouka ove (ne)zgode: preterivanje u jelu može da bude opasno, ležernost i lakovernost iskoristiće podle zloće pa zato valja biti na oprezu u skladu sa onom starom „ništa nas ne sme iznenaditi“!

Zaplet „Stotog Štrumpfa“ direktno je suprotan mudrosti „koga nema – bez njega se može“ jer svake 654 godine Štrumpfovi moraju da odigraju Mesečev ples za koji je potrebno, ni manje ni više, 100 Štrumpfova. Ova je svetkovina vrlo važna (kao i svaki svečani slet kakve pamte iskusniji čitaoci sa ovih prostora) a problem je što u selu ima samo 99 „plavaca“ (Veliki Štrumpf se ne računa jer on diriguje ovom paradom ritmičke gimnastike). Nezavisno od toga, Licko, Štrumpf koji „sliku svoju ljubi“, ima velike probleme – neko uvek baca kamen u vodu kad se on (kao Narcis) ogleda, pa rešava da napravi ogledalo. No ta rabota dugo traje i vrlo je bučna te ga izbacuju iz sela; uprkos nerazumevanju on vredno radi dok ne ostvari svoj naum. I taman kad je mogao da uživa u sebi grom pogađa ogledalo a odraz u njemu oživi. Taj je isti Licko ali sve radi obrnuto: govori naopako, njemu je levo desno… Veliki Štrumpf najpre se obraduje novom „plavcu“ ali on ne može da se uklopi u plesnu koreografiju pa se ispostavlja da je, ipak, novi problem a ne rešenje starog. Ni deljenje prostora sa „običnim“ Lickom nije lako tako da „odraz“ tragično shvata svoju posebnost i rešava da je drastično prekrati… Priča će, naravno, imati srećan kraj ali je u njoj i dosta gorkih trenutaka, od podsmeha do netrpeljivosti i nerazumevanja odnosno odsustva dobre volje da se pomogne bližnjem. Pripadnost grupi lako se izjednačava sa uklapanjem u nju, sa nepostojanjem razlika (makar one bile i prirodni hendikep). Autori su vrlo suptilno ukazali na problematične situacije sa kojima se susreću i deca i odrasli insistirajući na potrebi razumevanja i na strpljenju. Pejo je svoje strpljenje i praktično dokazao: na koricama albuma (i jednoj sličici u njemu) stvarno je nacrtao 99 Štrumpfova koji igraju (jedan od njih naopako). Ako ne verujete budite strpljivi (što je vrlina) i prebrojte ih.

Nama, pak, ostaje da zaključimo da, eto, ne valja ni kad ima više ni kad ima manje Štrumpfova jer sve će biti u redu samo ako ih ima tačno onoliko koliko treba.

(„Dnevnik“, 2016.)

Picture of Ilija Bakić

Ilija Bakić

Ilija Bakić, rođen 1960. u Vršcu, je srpski pesnik, pripovedač, romansijer, kritičar i urednik. Veliki deo književnog opusa mu je vezan za fantastiku i avangardnu književnost, naročito signalizam. Član je Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ i Srpskog književnog društva. Po zanimanju diplomirani pravnik, objavio je više knjiga poezije i proze, među kojima su najpoznatije: Resurekciona seča početnog položaja (1993), Ortodoksna opozicija alternative slobodnog izbora – artefakt 1 (1995), Želite li da besplatno letite? – vizuelna poezija sa Zvonkom Sarićem (1997), Koren ključa, naličje ravnodnevice (1999), Filmovi (2008), Prenatalni život (1997), Novi Vavilon (1998), Dole, u Zoni – internet izdanje (2000), Jesen Skupljača (2007), Nastaviće se… (2008). Zastupljen je u antologijama srpske i jugoslovenske fantastike – Tamni vilajet 2, 3 i 4 (1992), (1993), (1996), Nova srpska fantastika (1994) i Fantastična reč (1997). Saradnik mnogih eminentnih izdavačkih kuća i periodičnih izdanja u Srbiji i urednik bloga Ilijada.

Pročitajte još na blogu