Dobrosav Bob Živković (Pirot, 7. maj 1962) je srpski ilustrator, stripar, karikaturista i grafički dizajner.
Prema pisanju magazina „Mobilni“, Dobrosav Bob Živković je najpoznatiji ilustrator u Srbiji. Opisan je kao „svaštojed novih tehnologija“, zahvaljujući čemu svakog dana podari po neku dobru ilustraciju. Njegove ilustracije su okarakterisane kao lako prepoznatljive, urnebesno smešne, ali i bolesne i čudne. Detalji na njima su veoma istaknuti i neretko naglašeni, pa crteži izgledaju nakazno. Što se popularnosti tiče, magazin „Student“ implicira slično, navodeći da Bob Živković ima više fanova od drugih ilustratora u Srbiji, a pozivajući se na podatke sa Fejsbuka. Prema časopisu „City Magazine“ ilustracije Živkovića prosto ne mogu da ostanu neprimećene. One su duhovite, ponekad groteskne, ponekad poetične. Sam autor za svoje crteže kaže da su kao vicevi, kojim iskazuje mišljenje o određenim pojavama i događajima. I sam priznaje da su oni uvek malo preterani, smešniji i apsurdniji nego kod drugih ilustratora. Pri tome, stvari koje ga nerviraju ili plaše retko crta.
Diplomirao je „produkt dizajn“ 1987. na Fakultetu primenjene umetnosti u Beogradu. Ilustracijom i stripom, uglavnom u okviru žanra naučne fantastike, bavio se od 1984. Ilustracije je objavljivao u časopisima „Student“, „Vidici“, „Veliko dvorište“, „Zeka“ i „Tik-Tak“. Ilustrovao je i korice za naučnofantastične edicije „Kentaur“, „Znak Sagite“, „Monolit“, „Zoroaster“, „Sirijus“ i „Alef“, tekstove u „Dnevnom telegrafu“ i „Evropljaninu“ i preko dvesta knjiga. Stalni je ilustrator „Politikinog zabavnika“ i „Kreativnog centra„. Duže vreme je radio kao umetnički direktor studija „Sači i Sači“ u Beogradu. Dobio je pet nagrada Neven za najbolje ilustrovanu dečju knjigu i dva puta je nagrađivan nagradom Zlatno pero. Za rad na NF-ilustracijama dobijao je vodeće žanrovske nagrade: „Lazar Komarčić“ (1985, 1986. i 1988.) i Sfera (1988). Predložen je i za Andersenovu medalju, jednu od najvažnijih nagrada u stvaralaštvu za decu. Živi i stvara u Novom Beogradu.
U “Kvadratu” 33-34, iz decembra 2016, tematskom broju posvećenom Kenu Parkeru, objavljen je moj tekst o takozvanoj “ledenoj trilogiji”. Ovde je ceo tekst iz temata, sa drugim ilustracijama. Ne može
Pedigre Eda Brubakera i Seana Phillipsa u proizvodnji prestižnih kriminalističkih stripova nema ni potrebe posebno isticati.
Za Štrumpfove čitava muka sa zlom pticom završava se kako i treba – srećno, uz obilje gegova i verbalnih doskočica (u kojima, naravno, prednjači Mrgud).
Zahvaljujući Matijasu Šultajsu Zabeleške matorog pokvarenjaka su prevashodno likovna kompozicija koja na preko 100 tabli nosi sav očaj, usamljenost i krhotine američke stvarnosti.
