Povratak blistave Daleke planete

Povratak blistave Daleke planete

„Trigansko carstvo“ (knjiga 1) Majka Batervorta i Dona Lorensa

Don Lorens (1928-2003) spada među retke strip autore čija su opusi dobrim delom bili dostupni publici na ovim prostorima u dužem (posleratnom) periodu i u različitim publikacijama, mada čitaoci to najčešće nisu znali jer običaj da se imenuju stvaraoci stripova nije postojao. Tako ljubitelji “Karla Vikinga”, “Maroka” ili “Olaka gladijatora”, objavljivanih u “Panorami” tokom 1960-tih, nisu znali da su oni svoj lik dobili ispod Lorensove olovke, mada su mogli da zapaze sličnosti u fizionomija, pejzažima i montažama tabli. A kada se u “Panorami” broj 137 od 23. maja 1968. pojavio strip “Daleka planeta” najverovatnije niko nije mogao da pretpostavi da je autor blistavo kolorisanih slika isti taj Lorens. Istini za volju, Lorens je bio znan kao autor sjajnih kolor ilustracija, čak je i njegov Karl Viking osvanuo u boji (1965.g. u godišnjaku magazine “Lav” objavljena je kolor epizoda “Karl Viking i more bez plime”). Originalni naziv “Daleke planete” je “Uspon i pad Triganskog carstva”; strip je imao premijeru u magazinu “Rendžer” 1965. godine a kasnije je izlazio u nedeljniku “Vidi i uči”. Zbog primarne okrenutosti periodici epizode najčešće imaju dužinu oko 20 strana a ne standarnu dužinu albuma (42-48 strana). Lorens je “Trigansko carstvo”, po scenariju Majka Batervorta (1924-1986), slikao punu deceniju sve dok 1976.g. na međunarodnoj strip konvenciji u Londonu nije saznao da se njegov strip objavljuje širom Evrope, pa je od izdavača zatražio povećanje honorara. Pošto je bio odbijen Lorens prekida saradnju i prelazi u danski magazin “Epo” za koga crta album “Komandant Grek” nakon koga počinje naučnofantastični serijal “Storm” na kom radi sve dok ne počne da gibi vid. U međuvremenu, “Trigansko carstvo”, nastalo pod različitim kičicama, nastavlja da izlazi sve do 1982. godine.

Priča serijala započinje eksplozivno: u močvare Floride srušio se vanzemaljski svemirski brod a humanoidna posada je smrznuta. Naučnici celog sveta pokušavaju da otkriju tajne knjiga koje su nađene u brodu ali svi polako odustaju, osim najupornijeg koji, nakon decenijskog proučavanja, kao sedokosi starac dešifruje vanzemaljsko pismo i počinje da čita istoriju daleke živopisne planete Elekton naseljene brojnim rasama i narodima na različitim nivioma razvoja. Istorija prati nomadsko pleme koje predvode tri brata; jedan od njih, Trigo, zagovara da se okanu skitnje i sazidaju grad na pet brežuljaka koji će postati centar njihove buduće bogate države sposobne da se odbrani od tehnološki naprednih i agresivnih Loka. Uprkos protivljenju braće a zahvaljući sticaju okolnosti, Trigo će uspeti da sagradi grad i tako započne uspon svog carstva. Na tom putu će morati da ratuje sa drugim narodima ali i da se bori sa invazijama vanzemaljaca, da sklapa saveze, uči se vladanju i pomaže nauku, razvija vojsku i administraciju, menja način života svog naroda… I kad postane najmoćnija država na planeti, Trigansko carstvo će se braniti od napada podmuklih Loka i divljih plemena kao i od “unutrašnjeg neprijatelja” u liku ambicioznih, beskrupuloznih oficira, činovnika ili rođaka.

Batervortove zamisli, zapleti i razrešenja situacija primereni su uzrastu dečaka koji su pratili strip nedeljnike; u njima se barata poznatim, jasnim i jednostavnim principima i primarnom “plošnom” psihologijom tako da su i priče lake za praćenje i razumevanje, bez mnogo nedoumica ili “otvorenih krajeva”. Odrasli čitaoci će, zbog ovako podešenog materijala, ostati uskraćeni za serioznije sadržaje koje bi im zaokupljale pažnju (otud je srećna okolnost što epizode nisu preduge). Ono što “Daleku planetu”/“Trigansko carstvo” svrstava u vrhunske “priče u slikama” jeste Lorensov izuzetan spoj realističke slikarske veštine, dinamične montaže tabli i blistavog kolora. Njegovom rad je otelotvorenje dečačke fascinacije velikim, nepoznatim svetovima prepunim uzbuđenja i avantura. Elekton je planeta prekivena pustinjama i džunglama, pećinama i moćnim morima, sa egzotičnom florom i faunom, prepotopskim čudovištima, zastrašujućim divljacima. Jednako su začudni i civilizovani narodi, njihova staništa, odeća i običaji odnosno fizionomije. U stvaranju ovog segmenta Lorens je iskoristio svoja prethodna iskustva iz istorijskih stripova: Trigo i njegovi ratnici odeveni su kao rimski vojnici a imaju mačeve kakve ima Karl Viking. Njihov grad podseća na staru Atinu ili Rim, dok fizionomije, brade, nošnje i naseobine naroda Herikona liče na stare Persijance ili Vizantince a Loki nalikuju Mongolima. Lorensov “retrofuturizam” podrazumeva laserske pištolje koji se, kad se isprazne, odbacuju a boj se nastavlja mačevima, moćne leteće mašine ili topove i odlazak kod mudraca Perika, arhetipskog sedobradog maga-renesansnog stručnjaka za sva pitanja od arhitekture i astronomije do diplomatije (njegova kći je, pak, lekar za sve boljke).

Uprkos slabostima, “Trigansko carstvo” ostaje neponovljivi praznik za oči željne avantura i čudesa, bilo da pripadaju generacijama koje su odrastale sa ovim stripom ili pripadaju onima koji su svet upoznavali kroz kompjuterske igrice. Izdanje novosadskog “Komika” konačno predstavlja ovaj strip kako dolikuje – u punom koloru i preciznoj štampi – na radost svih poklonika devete umetnosti.

Ilija Bakić

Ilija Bakić

Ilija Bakić, rođen 1960. u Vršcu, je srpski pesnik, pripovedač, romansijer, kritičar i urednik. Veliki deo književnog opusa mu je vezan za fantastiku i avangardnu književnost, naročito signalizam. Član je Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ i Srpskog književnog društva. Po zanimanju diplomirani pravnik, objavio je više knjiga poezije i proze, među kojima su najpoznatije: Resurekciona seča početnog položaja (1993), Ortodoksna opozicija alternative slobodnog izbora – artefakt 1 (1995), Želite li da besplatno letite? – vizuelna poezija sa Zvonkom Sarićem (1997), Koren ključa, naličje ravnodnevice (1999), Filmovi (2008), Prenatalni život (1997), Novi Vavilon (1998), Dole, u Zoni – internet izdanje (2000), Jesen Skupljača (2007), Nastaviće se… (2008). Zastupljen je u antologijama srpske i jugoslovenske fantastike – Tamni vilajet 2, 3 i 4 (1992), (1993), (1996), Nova srpska fantastika (1994) i Fantastična reč (1997). Saradnik mnogih eminentnih izdavačkih kuća i periodičnih izdanja u Srbiji i urednik bloga Ilijada.

Pročitajte još na blogu

Prljavi talog američkog sna

Zahvaljujući Matijasu Šultajsu Zabeleške matorog pokvarenjaka su prevashodno likovna kompozicija koja na preko 100 tabli nosi sav očaj, usamljenost i krhotine američke stvarnosti.

Pročitajte dalje »