Izdavač | Darkwood |
---|---|
Godina izdavanja | 2019 |
Scenario | Giancarlo Berardi |
Crtež | Ivo Milazzo |
Naslovna strana | Ivo Milazzo |
Originalni naslov | Lungo Fucile / „Mine Town“ |
Broj originalne edicije | 15-16 |
Format | Američki |
Povez | Tvrdi / Meki |
Broj strana | 212 |
Tip štampe | Crno-belo |
Nastavljajući objavljivanje edicije koja sabira strip serijal “Ken Parker”, scenariste Đankarla Berardija (1947) i nekolicine crtača na čelu sa Ivom Milacom (1949), agilni izdavač “Darkwood” je objavio i osmi tom (u mekom i tvrdom povezu sa kvalitetnim crno-belim otiskom). “Ken Parker” je započeo svoj život davne 1974. godine a u bivšoj SFR Jugoslaviji objavljivan je u “Dnevnikovom” izdanju “Lunov magnus strip” i među stripofilima brzo stekao kultni status. Početna priča rađena je pod uticajem filma „Džeremaja Džonson“ iz 1972.g. o pravdoljubivom traperu koga igra Robert Retford (pa Ken pomalo liči na njega). Na ovaj filmski temelj nadovezala su se i iskustva „špageti vesterna“ i američkog „antivesterna“ sa neušminkanom slikom Divljeg zapada. Serijal prati Parkerove avanture od kraja Građanskog rata i početka poslednjih velikih ratova vojske SAD i Indijanaca. Parker je traper naoružan, od dede nasleđenom, kremenjačom (nazivaju je i “sprednjača” jer se puni kroz usta cevi) i velikim nožem; njegova pravdoljubivost pionira-graničara, kao i spremnost na teškoće i odricanja, direktno se sudara sa brojnim protivnicima sklonim prevarama, bahatom rasipanju i nepromišljeno lakim (nasilnim) rešenjima. Zbog razlika u životnim svetonazorima Ken je, faktički, u sukobu sa novim vremenom i ljudima koji prljaju sve kutke nekada čiste, nevine zemlje.
Na svojim putešestvijima kroz Divlji zapad (uz povremene izlete do mora i na Aljasku) Ken sreće svakojake ljude, od važnih i uticajnih do sasvim beznačajnih; među svima njima izdvaja se devojčica Pat O’Šejn, starmala prznica sklona lažima (o svojim godinama, prošlosti i poreklu), krađama kao i samohvalisanju. Pat je strip parnjak Meti Ros, devojčurka iz vesterna “Prava hrabrost” (“True Grit”) iz 1969.g. koji je režirao Henri Hatavej a šerifa Rustera Kogburna je igrao legendarni Džon Vejn; rimejk ovog klasika snimila su braća Koen 2010. godine. Susret Pat i Kena desio se u epizodi “Balada o Pat O’Šejn” a njihovo druženje se nastavilo u još tri priče od kojih je poslednja, neobičnog naslova “Ljudi, zveri i junaci”, štampana u osmoj knjizi Parkerovih avantura. Elem, Pat i Ken su u Dodž sitiju, stočarskom centru i treba im nekoliko kauboja sa kojima će žigosati a potom oterati kupljeno krdo krava sve do Sijuks Folsa gde je Pat (u prošloj epizodi) kupila ranč. Ken ne uspeva da nađe kauboje ali to uspeva Pat – mada Ken ima primedbe na odabir (dva momka i brbljivi starac) ali mora da prizna svoju nemoć. Par dana kasnije im se pridružje kauboj Ajzak (za koga se ispostavlja da je tražen kao ubica). Težak posao gonjenja krda kroz divljinu, po svim vremenskim uslovima, postaje opasan kad družina sretne Omaha Indijance koji se neće zadovoljiti samo delom stoke kao nadoknadom za prelazak svoje teritorije. Zahvaljujući Parkeru, kauboji pobeđuju u borbi ali ubrzo ih prepadaju bledoliki banditi; no, njih se preciznim pucnjima rešava Ajzak. Posle velikog stampeda u kome strada jedan od momaka, krdo i njegovi goniči stižu na cilj. Družina odlučuje da ostane zajedno i radi na ranču, Pat se zaljubljuje u mladog Džesa dok Ken odlazi jer ne može da pristane na život u zatvorenom prostoru. “Ljudi, zveri i junaci” su klasična vestern priča koja, iako je bezbroj puta viđena, uvek pleni pažnju otkrivanjem plemenitih osobina kod članova grupe kao i neminovnim humornim momentima. Berardi je valjano “odradio” čitavo zamešateljstvo nadograđujući ga i jednom izuzetnom majstorijom. Naime, Ken traži kauboje u salunu “Odmorište za junake” i tamo sreće brojne junake vestern stripova od kojih su najpoznatiji Zagor (Nolite i Ferija), Cisko kid i Pančo (Salinasa), narednik Kirk (Prata), Teks Viler, Kit Karson, Kit Viler i Tajger Džek (Bonelija i Galepinija), Kapetan Miki (EseGesea), Mali rendžer (Lavecola i Gambe), Poručnik Bluberi (Šarlijea i Žiroa), Rendal (Kastilja); pojavom Taličnog Toma koji jaše prema groblju iskazano je dirljivo poštovanje prema Gosiniju (sa Morisom tvorcem ovog junaka) koji je umro godinu dana pre objavljivanja ove epizode (1977.g.). Berardi i Milaco (čiji se likovi, takođe, uz Bonelija, pojavljuju u stripu) ovim su iskazali ne samo divljenje prema kolegama već i prema nezaobilaznim klasicima vestern stripa.
“Nemilosrdni Buč”, druga epizoda u knjizi takođe je standardna vestern priča o nemilosrdnom lovcu na skalpove, surovim Indijancima na ratnom pohodu i maloj družini iz diližanse koja pokušava da se spase propasti. Ken koji “stopira” diližansu mora da, zarad spasenja svih, sarađuje sa lovcem na skalpove iako ga prezire. U odlučujućem trenutku bitke stiže konjica, Indijanci beže a Ken odlazi da sahrani lovca na skalpove kako to priliči onome ko poštuje protivnika (i opkladu). Iako se kreće na poznatom terenu, Berardi gradi zanimljivu priču uz poneku neočekivanu intrigu ali i par neuobičajeno brutalnih scena. Epizodu je, sa promenjivim uspehom, nacrtao Bruno Marafa.
Rečju, osma knjiga „Kena Parkera“ donosi prepoznatljive priče koje su korektno realizovane, uz svetli trenutak pomenute egzibicije u prvoj epizodi, u duhu ovog „vesterna sa dušom“ kome, na radost stripoljubaca, vremenski odmak od četiri decenije nije oduzeo svežinu.
(“Dnevnik”, 2020.)