Avanture smrtonosne crnke – Modesti Blejz

Avanture smrtonosne crnke – Modesti Blejz

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on email
Share on pinterest
Izdavač Darkwood
Godina izdavanja 2018
Scenario Peter O’Donnell
Crtež Jim Holdaway
Naslovna strana Jim Holdaway
Originalni naslov Modesty Blaise
Broj originalne edicije 1-8
Format A4
Broj strana 300
Povez Tvrdi
 

Modesti Blejz, fatalna crnka, senzualna i smrtonosna, hrabra i nezavisna, pronicljiva i strastvena, prefinjena i skromna jedna je od ikona popularne kulture XX veka. Njena prva inkarnacija bio je u novinskim strip kaiševima koji su gotovo instantno, posle pojavljivanja 13.05.1963, osvojili svet; već naredne godine kompanija „Tventi Senčeri Foks“ kupila je od Pitera O’Donela (1920-2010), koji je stvorio Modesti, prava za filmsku adaptaciju dok je nekoliko izdavačkih kuća zatražilo od O’Donela da strip pretoči u romane. I dok je film, u režiji Džozefa Louzija, sa Monikom Viti i Terensom Stempom, uprkos velikih očekivanja, neslavno prošao (propao) u bioskopima, romani i priče su imali svoju publiku i O’Donel ih je pisao i objavljivao (sveukupno 13 knjiga) sve do 1996.g. Ipak, Modesti je bila i ostala najpoznatija kao heroina 95 strip epizoda (sve ih je napisao O’Donel), na sveukupno preko 10.000 kaiševa koje je isprva crtao (više od 2000 tabli) Džim Holdavej (1927-1970); posle Holdavejeve tragične smrti serijal je nastavilo više crtača od kojih su najpoznatiji Romero i Kolvin. Modesti sve do danas nije imala sreće u pokretnim slikama za mali i veliki ekran (samo pilot epizoda serije koja nije snimljena i film iz 2003. koji je distribuiran jedino na video diskovima).

O’Donel je u člancima odnosno intervjuima više puta ispričao svoj doživljaj iz 1942.g. kada je, kao vojnik u Persiji (Iranu), susreo devojčicu koja je sasvim sama bežala od rata i koja nije molila za pomoć a prihvatila ju je oprezno i dostojanstveno. On nikada nije saznao njenu dalju sudbinu ali je njen lik postao tačka od koje je izgradio priču o Modesti Blejz, žrtvi svetskog rata koja je preživela logor, glad, hladnoću, loše ljude i sve druge nevolje, mnogo učila iz knjiga, na ulicama i u sumnjivim lokalima, izgradila u Tandžiru uspešnu kriminalnu organizaciju „Mreža“, u Sajgonu spasila zatvora Vilija Garvina, snažnog borca, obogatila se i na vreme povukla iz „biznisa“ u penziju; njeno prebivalište je u Londonu, u „penthausu nad Hajd parkom“, dok Vil poseduje pab „Mlin“ na selu, 50-tak kilometara od Londona. Ova predistorija ispričana je i iscrtana 1966.g. u kratkoj strip epizodi „Početak“. Prva priča počinje u tom penthausu posetom nezvanog gosta, ser Džeralda Taranta iz Forin ofisa i njegovog pomočnika Frejzera. Pošto se Modesti efikasno reši momka koji je zamara, ser Dž nudi Modesti, dok se ona presvlači u drugoj sobi, posao: da raskrinka organizaciju plaćenih ubica znanu kao „Mašina“ koja uspešno izmiče akcijama vlasti. Angažman je neformalan ali je izazov za energičnu damu koja se zasitila mirovanja. Modesti odlazi do Vilija sa predlogom da joj se pridruži što ovaj oberučke prihvata, takođe sit lenčarenja. Tako počinje novi avanturistički život čudnog dvojca i – sve ostalo je legenda.

Modesti je netipični proizvod svog vremena: jaka, samostalna žena koja zna šta hoće i ne zavisi od muškaraca. Njen odnos sa Vilijem je za ono doba radikalan (a i danas je malo žena koje su to postigle): ona njega zove „ljubavi“ a Vil nju „princezo“ ali oni nisu u ljubavnoj vezi (svako te želje ispunjava „sa strane“) a, opet, više su nego prijatelji: kad sazna da je Modesti mrtva, Vil hrli u samoubilačku osvetu. Modesti se, za razliku od Vila koji najviše voli noževe, služi vatrenim oružjem ali joj je specijalitet „kongo“, mali drveni teg čiji udarac u pravu tačku parališe žrtvu a zgodan je pošto može da se sakrije u punđu, kakve Modesti redovno nosi. Oba partnera su vična svim tehnikama borbe rukama-pesnicama, vrlo su izdržljivi i gotovo imuni na hipnozu ili metode mentalne sugestije. Modesti može sama sebe da dovede u stanje nesvesti ali joj je potrebno i da se, skrhana nevoljama, isplače na Vilijevom ramenu.

Neprijatelji ovog dvojca su raznoliki ali svi redom živopisni, moćni i vrlo opasni; ima tu plaćenih ubica, stranih agenata, pokvarenih doktora, lažnih humanitaraca, psihopata… Svi su zli i nepobedivi dok se ne nađu na meti Modesti i Vila. Gvozdena zavesa i mračni ljudi iza nje redovna su tema barem u prvim godinama postojanja stripa. Komunistička opasnost (iz Rusije, Kine, Vijetnama), naravno, mora biti otklonjena po svaku cenu (čak i ratnih okršaja u džunglama). Ipak, Modesti pušta mađarskog naučnika da pobegne kući jer je ucenjen životom svoje male ćerke, ne želeći da devojčica doživi njenu sudbinu. Taj plemeniti gest (ili trenutak slabosti) ostaje bez rezultata jer naučnika ubijaju oni koji su ga oteli kako ga ne bi oslobodili Amerikanci. Danas ovakav dvostruki obrt deluje neuverljivo ali je u vreme hladnog rata (pre izmišljanja pojma „politička korektnost“) svakako smatran pohvalno patriotskim i ideološki ispravnim.

I dok se, gotovo 60 godina od pojavljivanja, pojedinim pričama mogu naći mane, Holdavejev crtež ostaje velemajstorsko delo. Njegova linija je precizna, potezi oštri i na razmeđi stilizovanog realizma i karikature dok su osenčeni delovi fascinantni u svojoj haotičnosti ili tamnoj monolitnosti. Holdavejev grafizam i danas je svež i izazovan.

Agilni „Darkwood“ započinje objavljivanje serijala od 12 knjiga kojim će predstaviti ovaj klasik posleratnog novinskog krimića. Prvi tom, na bezmalo 300 strana, sadrži prvih 8 epizoda (sveukupno 992 kaiša), plus pomenuti „Početak“, te dva O’Donelijeva intervjua i niz članka koji se bave fenomenom Modesti Blejz u stripu, knjigama, na filmu. Tako će se na ovim prostorima, posle pojavljivanja u bezbroj magazinskih izdanja, konačno sabrati, u punom sjaju i slavi, avanture večno mlade, prelepe i smrtonosne crnke.

(„Dnevnik“, 2019.)

Ilija Bakić

Ilija Bakić

Ilija Bakić, rođen 1960. u Vršcu, je srpski pesnik, pripovedač, romansijer, kritičar i urednik. Veliki deo književnog opusa mu je vezan za fantastiku i avangardnu književnost, naročito signalizam. Član je Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ i Srpskog književnog društva. Po zanimanju diplomirani pravnik, objavio je više knjiga poezije i proze, među kojima su najpoznatije: Resurekciona seča početnog položaja (1993), Ortodoksna opozicija alternative slobodnog izbora – artefakt 1 (1995), Želite li da besplatno letite? – vizuelna poezija sa Zvonkom Sarićem (1997), Koren ključa, naličje ravnodnevice (1999), Filmovi (2008), Prenatalni život (1997), Novi Vavilon (1998), Dole, u Zoni – internet izdanje (2000), Jesen Skupljača (2007), Nastaviće se… (2008). Zastupljen je u antologijama srpske i jugoslovenske fantastike – Tamni vilajet 2, 3 i 4 (1992), (1993), (1996), Nova srpska fantastika (1994) i Fantastična reč (1997). Saradnik mnogih eminentnih izdavačkih kuća i periodičnih izdanja u Srbiji i urednik bloga Ilijada.

Pročitajte još na blogu

Petparačke priče

Ovih dana velemajstor Rajko Milošević Gera konačno dobija prostora u srpskim medijima (i institucijama “kulture”) što kao strip-autor što kao muzičar, pa je red da se malo podsetimo jednog teksta

Pročitajte dalje »

KORPA

close