Slejn: Rogati bog

Pogodaka: 1617

svet stripa mali logo

Neomeđeno razmišljanje o stripu


Slejn: Rogati bog


neomedjeni
Vladimir Milošević


          Slejn je strip na granici remek dela. Pišem na granici jer, ma koliko to želeo, nisam u stanju da garantujem da sam u ocenjivanju sto posto objektivan kada je u pitanju fantazijska tematika. Zato i samo zato zadržavam mali otklon.

Naslovna strana za srpsko izdanje
Edicija: VISOKI NAPON
Izdavač: KOMIKO, Novi Sad

          Znam da sam, kada sam nakon čitanja zatvorio njegove korice, osetio ono čuveno ushićenje koje vas ponekad poseti nakon što pročitate delo koje vas je strefilo tačno onde gde su to autori želeli. Ali znam i da je u poslednjoj četvrtini knjige, ono što je pisac opisao Bizlijevom promenom crtačkog stila zapravo na srpskom jeziku davno opisano terminom "lenčarenje". O, ima tu i dalje sjajnih tabli kada bi ga prizor koji želi da dočara inspirisao, ali prethodni nivo nije očuvan. Znam, takođe, da je teško jednu priču koja se zasniva na motivu sukoba dobrih i loših momaka i traganja za predmetima moći nazvati remek delom, jer to je klasika stara gotovo koliko i ljudski rod.

          Opet, i hrana, seks i rat su približnog veka trajanja, pa na tim poljima dan danas pokazujemo koliko smo inovativni. Zašto to ne bi pošlo za rukom jednom engleskom škrabalu koje na nov način želi da prepriča priču staru koliko i svet? Naročito ako to zapravo i nije ta priča?

          Jebeš ovu potrebu da objasniš neobjašnjivo. Dakle, Rogati Bog je strip na granici remek dela. Za mene je, subjektivno gledano, dobrano zakoračio preko te granice. Objektivnost ovde može da ide da se prošeta na čistom vazduhu.

          Kako napomenuh, Mils (jel beše Mils, ko još pamti ime scenariste dok balavi nad Bizlijevim crtežom) je uspešno na početku priče poturio čitaocu tezu da je ovo još jedna saga o sukobu dobra i zla, čarobnim mačevima i damama bujnog poprsja u nevolji, herojskoj potrazi i junakovoj žrtvi podnetoj zarad spasenja sveta. Ako ništa drugo, pogled na patuljkovo tužno lice dok nas uvodi u priču treba da naše misli skrene ka tom koloseku. Sve je pedantno, u skladu sa svetlom tradicijom epskofantastičnih mitova, postavljeno na očekivana mesta na šahovskoj tabli pripovesti. Dobri momci u škripcu, nekoliko grupa loših momaka u navali. Zagonetna božanstva na nebu i na zemlji i pod zemljom u čije ime se darežljivo prolivaju hektolitri krvi. Moćni artefkti i oružja iz legende koji bi jedini mogli doneti spas. Tragična ljubav dvoje mladih, tvrdoglavih ljudi. Sve je na spisku...

          Pocepajte ga. 

         Saga o sukobu dobra i zla samo je priručna pozornica koja brzo ustupa mesto priči o sukobu dve filozofije življenja. I umiranja, ako baš hoćete. Herojska potraga - možda, ali bez heroja koji je ovde imao neka druga posla. Dobri i loši momci. Jašta, samo kad bi bilo orka i visokorodnih vilovnjaka u ovoj priči, ali pošto su na obe sukobljene strane zapravo ljudi... Bogovi. Uh, ne bih ovo komentarisao uopšte kako bih izbegao bilo kakav spojler, ali zanimljivo je kako pisac koristi više/niže sile da bi pisao o uvek aktuelnim pitanjima društvenog ustrojstva i odnosa među polovima. A kad smo kod polova, tragična ljubavna priča? Ne zasmejavajte me, Krom (Kruah) vam sve kosti oglodao.

         Sve u svemu, Mils je zajeban igrač koji je i više nego što sam očekivao zaslužan za kultni status Rogatog boga. Druga polovina stvaralačkog dueta, Bizli, opevavan je toliko puta na ovoj i nekim drugim temama na sajtu da ne osećam bilo kakvu potrebu da ponavljam već rečeno. Zapravo, osećam potrebu da se ne složim s nečim što je rečeno u predgovoru stripa. Rogati bog bi bio opako dobra priča i da ga nije crtao Bizli. Ali je velika sreća da jeste, jer je njegov crtež poslužio kao lift koji ga je momentalno odvukao do vrha. Uspon bi možda, u stvari, sigurno, bio teži bez Bizlija, ali bi svejedno dospeo tamo. Jer ovo nije nedeljna sveska bonelija/marvela/mange po izboru koju ćete pročitati i baciti u šporet, nužnik ili na policu, zavisno od vaših kolekcionarskih preferenci. Ovo je jedna od onih priča zbog koje su se ljudi okupljali oko vatre za kojom sedi pripovedač. Ovo je crtež zbog kojeg smo, ni ne shvatajući to, počeli da šaramo po zidovima pećine pokušavajući da nađemo način da sačuvamo svoje sage još negde osim u sećanjima pripovedača, pokušavajući da nađemo način da se izrazimo na način koji prevazilazi puke reči, izgovorene ili zapisane.

          Ovo je umetnost u svom najlepšem izdanju. Zar ima potrebe da tražimo išta više od toga?

          Eh, Bizli, ti lenja ništarijo, da si se još malo potrudio tih poslednjih tridesetak strana...

 

Za potrebe teksta korišćene su table iz stripa.
Copyrigt @ Pat Mills, Simon Bisley, KOMIKO  
SLAINE: The Horned God
Written by: Pat Mills
Art by: Simon Bisley

 


svet stripa mali logo

Neomeđeno razmišljanje o  stripu


neomedjeni
Vladimir Milošević


©
 Svet stripa

Komentari   

 
+3 #1 ugly kid joe 14-12-2015 13:46
Posle ovako silne preporuke ne ostaje mi ništa nego da pročitam strip :-)
 

Prijavite se i ostavite komentar.
Hvala.