Петпарачке приче

Pogodaka: 2067

 

svet stripa mali logo

KISELO & SLATKO


Petparačke priče



Dejan Stojiljković

 

          Ових дана велемајстор Рајко Милошевић Гера коначно добија простора у српским медијима (и институцијама "културе") што као стрип-аутор што као музичар, па је ред да се мало подсетимо једног текста писаног за "Политику" пре више од две године.

 

          Недавно се у медијима, помало стидљиво, провукла једна занимљива вест. Један наш Србин сарађује са прослављеним америчким редитељем Квентином Тарантином. Чудна ми чуда, рећи ће неки. Готово сваког дана чујемо како неки од наших глумаца дебитује у Холивуду, како је неком од њих за длаку измакла улога у новом Спилберговом филму или како је имао прилике да заигра раме уз раме са Ал Паћином. Онда филм изађе и ми видимо да српска глумачка ведета гине одмах после најавне шпице у веома важној роли случајног пролазника на кога налети тролејбус.

          Не, ово није та прича.


django unchained comic cover

          Српски стрип цртач Рајко Милошевић Гера задужен је за реализацијустрипа ,,Ђангова освета” а по сценарију Тарантина лично. Није то ништа, Гера је пре тога нацртао и Тарантинове ,,Осветнике”. Не знате ко је Гера? А и зашто бисте? У српској културној јавности стрип је још жигосан као ,,јефтиназабава” и ,,шунд литература”. Или што би Герин сценариста Тарантино рекао ,,pulp fiction” (петпарачке приче).


         Када би се Гера, са неколико табли свог стрипа испод мишке, појавио код надлежних културњака државе Србије и затражио, рецимо, да му се направи изложба, вероватно би га оставили да чека у неком ходнику два-три сата, онда би му секретар нечијег секретара рекао да дође следећег месеца али да не очекује много јер, веле компетентни,стрип није уметност.

         Упућени кажу да тренутно за иностране издаваче ради негде између педесет и седамдесет српских стрип-уметника. Они раде за познате куће као што су италијански„Бонели”, француски „Кастерман”, „Солеи”, „Дарго” и „Глена”, амерички „Марвел”, „Дарк Хорс” и „Ди-си комикс”. Зрењанинац Мирко Чолак тренутно црта Конана, његови ранији радови су Капетан Америка и Панишер. Мој земљак Миодраг Крстић Лаци ради серију о Шерлоку Холмсу док легендарни Бане Керац ових дана за „Бонели” реализује епизоду Загора, најпопуларнијег стрип-јунака на овим просторима.

          Стрип није само забава, како то многи мисле, он може да се бави и веома озбиљним темама. Прошле године се у Француској појавио стрип о прогону хомосексуалаца у нацистичкој Немачкој, заснован на аутентичним догађајима. Његов цртач је наш човек, Милорад Вицановић Маза из Лакташа у Републици Српској. А знате шта у слободно време ради Леонид Пилиповић, јавности познат као гитариста бенда „Џукеле”? Црта историјске стрипове за француски „Делкур”. Влада Алексић из Шапца црта стрип о Наполеоновим ратовима док је Зоран Јањетов неформални наследник чувеног Мебијуса и велика звезда у Француској.

          Шта су, дакле, сви ови људи? Они су наши амбасадори у белом свету. Они су слика једне лепе, креативне, уметничке Србије. И какав је њихов статус у тој истој држави? Па, за њих скоро нико не зна. Они живе негде на маргини српске културе и тамо им је сасвим добро. Гледају своја посла, не јуре за директорским и уредничким фотељама, не учлањују се у странке, не желе да буду амбасадори и министри, не занимају их буџети и пројекти, не коментаришу по новинама одлуке владе, црну хронику и резултате фудбалске репрезентације. Не прозивају један другог, не лобирају, не седе у жиријима и не деле награде и стипендије, нити на било који начин оптерећују буџет државе. Они су њена бесплатна реклама и промоција.

          Штавише, они својим ангажманом у ову нашу Србијицу привлаче стране инвестиције.


          Али, авај, за разлику од књижевника, глумаца или редитеља, стрип уметници нису занимљиви.

          Зашто би, рецимо, неко питао Алексу Гајића шта мисли о резултатима избора или Жељка Пахека за коју странку је гласао? Никог не занима шта један стрип-цртач мисли о учесницима ,,Фарме” и ,,Великог брата”. Нећете видети стрипаџију као госта у ,,Утиску недеље”. Ти људи се не баве дневном политиком и осталим српским ријалитијима. А знате зашто? Зато што су професионалци. Вредно раде свој посао и не желе да губе време ни на шта друго сем на својууметност. Седе, тамо негде у Шапцу, Лакташима, Зрењанину и Нишу, наднети над своје цртаће табле и Европи и свету испоручују стране и стране врхунски нацртаних стрипова.


         

          Намеће се логично питање. Зашто нисмо поносни на њих као што смо поносни на Ђоковића или Кустурицу? Да ли ће се можда једног дана десити немогуће – да један стрип цртач добије националну пензију? Или да нека уличица на периферији добије његово име?

          И да ли ће неко можда увидети огроман потенцијал савременог српског стрипа и људи који га стварају? Па да можда једног дана Србија не буде земља позната по разним негативним стварима него да у Европи и свету на помен имена наше државе кажу: ,,Знамо, ви имате много добре стрип-уметнике.”

Извор: Дневни лист "Политика"
петак, 12.04.2013

Za potrebe teksta korišćene su table iz stripa.
Copyrigt @ R.M. Guera, DC Comics, Vertigo, Quentin Tarantino.
DJANGO UNCHAINED #1 and 2
Written by: Quentin Tarantino.
Art by: R.M. Guera.

svet stripa mali logo

KISELO & SLATKO


Dejan Stojiljković

           Dejan Stojiljković je srpski pisac i strip scenarista rođen 1976. godine u Nišu, autor romana Konstantinovo raskršće s kojim je ušao u najuži izbor za NIN-ovu nagradu i dobio nagrade Miloš Crnjanski i Svetosavski pečat. Roman je prodat u više od 50.000 primeraka, a do sada je preveden na ruski, makedonski i engleski jezik. Autor je istorijskih romana  Duge noći i crne zastave, Znamenje anđela i Kainov ožiljak (sa Vladimirom Kecmanovićem), kao i proznih zbirki Leva strana druma, Kiselo & slatkoLow LifeKišni psi. Angažovan je na pisanju više strip scenarija među kojima i strip-adaptacije romana Konstantinovo raskršće gde je sarađivao sa crtačima Draganom Paunovićem i Aleksom Gajićem. Dramski program Radio Beograda adaptirao je njegovu novelu Lopuže poput nas u radio-dramu. Bio je redovan je saradnik internet magazina za popularnu kulturu PopBoks, a piše i za Politiku, Urban Bug, Večernje novosti, Nacionalnu reviju Srbija, Vodič za život... Aktivno vodi svoj blog KISELO&SLATKO.

 

© Svet stripa

 

Komentari   

 
+1 #1 ugly kid joe 14-12-2015 13:54
Stojiljković ne maši, svaka kritika mu je na mestu.
Lepo što je Politika objavila ovaj tekst. Generalno, više se piše i govori o stripu poslednjih godina. Rubrike u dnevnim i nedeljnim novinama nisu retkost. Mada, to je kap u moru u odnosu koliko se forsiraju primitivni rijaliti programi.
 

Prijavite se i ostavite komentar.
Hvala.